Izvor: Vesti-online.com, 10.Feb.2015, 12:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka juriša u bankrot!
Kraj grčkoj krizi ne samo da nije na vidiku, već se ona zahuktava, o čemu svedoči i vatreni govor premijera Aleksisa Ciprasa u parlamentu Grčke, pa je tako mladi predsednik vlade čak zatražio i da Nemačka plati ratnu štetu (iz Drugog svetskog rata) Grčkoj.
- Nepokolebljiva odluka vlade jeste da poštuje svoja obećanja iz predizborne kampanje. To je pitanje časti i poštovanja - rekao je Cipras.
Program kreditne pomoći Grčkoj ističe 28. februara. Još treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da se pregovara o poslednjoj tranši od 7,2 milijarde evra, ali nova vlada ne želi produžetak tog programa i već povlači mere štednje. Državni dug Grčke je veći od 320 milijardi evra, što je 174 odsto njenog bruto-domaćeg proizvoda.
Po nekima, Cipras pokazuje znake nervoze jer je ofanziva šarma po evropskim prestonicama prošla hladno. U Londonu je Džordž Ozborn, ministar finansija Britanije, poručio grčkom kolegi Janisu Varufakisu da Atina ugrožava evropski finansijski sistem. U Nemačkoj se Varufakis i Volfgang Šojble nisu složili ama baš ni oko čega.
Simpatični Cipras ništa bolje nije prošao ni u susretu sa francuskim predsednikom Olandom, niti sa "predsednikom evropske vlade" Žanom Klodom Junkerom. Čak ni u Rimu, Cipras nije naišao na razumevanje dužničkog sapatnika u italijanskom premijeru Mateu Renciju.
Jedino opipljivo što je tamo dobio jeste kravata koju mu je Renci poklonio, a nadao se da će Italijani podržati stvaranje nekakve mediteranske transverzale nezadovoljnih dužnika jer su i oni na ivici dužničke krize. Međutim, Italija drži 36,8 milijardi evra grčkog duga i treći je po veličini poverilac posle Nemačke i Francuske. Bilo kakvo saosećanje sa Ciprasom za Rim bi značilo solidarno odricanje dela tog duga, što Italija ne može sebi da dopusti jer bi i sama brzo potonula.
Cipras je u ekspozeu u parlamentu u Atini izneo program vlade koji je kontroverzan za EU. On je zatražio smanjenje poreza na imovinu i zatražio da se povećaju porezi samo bogatima. Traži i da se neoporezovani deo prihoda poveća na 12.000 evra, umesto sadašnjih 5.000, kao i vraćanje trinaeste penzije za sve one koji primaju manje od 700 evra mesečno.
Cipras je za uvođenje narodnih kuhinja, već je vratio na posao 3.500 otpuštenih radnika iz vladine administracije.
* Cipras stavio tačku na politiku štednje i traži ratnu odštetu od Nemačke
* Cipras: Nemci, vratite nam 162 milijarde evra!
* Šta ako Grčka izađe iz NATO-a?
* "Za evrozonu bi bilo bolje da je napusti Nemačka nego Grčka"
Grčka vlada je naložila i povećanje minimalne zarade sa 586 na 751 evro, kao i vraćanje starog zakona o radu. Naloženo je i zaustavljanje svih privatizacija bez direktnog odobrenja vlade i slične radikalne mere.
Možda nekome Ciprasov program deluje primamljivo, ali Grčka za to jednostavno nema para. Zapravo, nema ni za mnogo manje i 28. februara će u potpunosti ostati bez gotovine ukoliko Evropska centralna banka ne prosledi gotovinu. Sada vodeći svetski ekonomisti procenjuju da su šanse za izlazak Grčke iz evrozone fifti-fifti.
To bi značilo da poverioci gube sav svoj novac, ali bi Grčku pogodila hiperinflacija i talas nestašica. Zemlja bi politički i finansijski bila potpuno izolovana od ostatka sveta. Računa se da grčka država u kasi ima novca za samo još četiri sedmice funkcionisanja. Posle toga nema više otplate dugova, ali ni plata, penzija, lečenja, saobraćaja - zemlja staje.
Ukoliko Grčka bude prisiljena da napusti evrozonu, druge države će je neminovno slediti i monetarni blok će doživeti kolaps, kaže Janis Varufakis, grčki ministar finasnija.
- Evro je slab i poput kule od karata, ukoliko izvučete grčku kartu, ostale će se srušiti. Upozorio bih svakog ko razmatra stratešku amputaciju Grčke iz Evrope, jer je to veoma opasno - opominje Varufakis.
Nastavak na Vesti-online.com...
