Izvor: Politika, 25.Maj.2010, 23:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka je i blizu i daleko
Srbija je u očima Evrope i sveta na kraju prošlog veka smatrana izvorom sukoba na Balkanu, u kojima je ruinirana njena ekonomija. Onda, do svetske krize, naša ekonomija je popravljana, uz pomoć zaduživanja i prodaje imovine. Zatim, opet na Balkanu, kao produžetak svetske ekonomske krize, Grčka doživljava ekonomski potres, a Srbija još nije izašla iz svoje i opšte krize. Zato se opravdano raspravlja o mogućnostima prelivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grčkih muka na nas, ali i javlja strepnja da od grčke boljke i mi ne obolimo. Ta rasprava je korisna jer je bolja preventiva nego lečenje bolesti.
U Grčkoj su u prošloj godini bili izbori, propraćeni ružičastim predstavljanjem stvarnosti i finim obećanjima, što nije samo njihov specijalitet. Nakon izbora provirila je stvarnost da je deficit u budžetu skoro 14 odsto svega što se stvorilo u jednoj godini, a da je dug za 15 odsto premašio sve u toj godini stvoreno. Umesto rasta zabeležen je pad ekonomskih aktivnosti. Kamata na obveznice na dve godine premašila je stopu od 15 odsto. Pao je rejting i ponestalo novih kreditora, pa je Grčka kriza potresla svetske berze i Evropsku uniju, posebno njenu evrozonu.
I mi smo imali u prošloj godini sličan Grčkoj pad privrednih aktivnosti. Povećali smo zaduženost i deficit budžeta. Ali nismo gde je i Grčka. Naš deficit budžeta je oko četiri odsto, a ukupna zaduženost države nešto preko trećine našeg proizvoda, ali brzo raste. Dobar deo naših banaka osnovale su grčke banke i sigurno će jenjavati njihovo ulaganje i kreditiranje u Srbiji, ako i ne dođe do značajnijeg povlačenja ulaganja i otplate datih kredita. Široke posledice grčke krize drugačije i više ćemo osetiti mi nego jači. Grčka je primljena u EU bez ispunjavanja nekih uslova. To može sada podstaći oštrije kriterijume za prijem Srbije i drugih kandidata sa Balkana. Angažovanje za Grčku smanjuje potencijal EU za druge.
Moraju se ipak pažljivo upoređivati Grčka i Srbija. Grčka je mnogo veća od Srbije, sa mnogo većom ekonomijom i uklopljenosti u svet. Ona je članica OECD; STO; NATO, Crnomorske ekonomske saradnje, EU i evrozone. A mi se još trudimo da se približimo i uključimo u globalni svet. U grčkoj ekonomiji industrija učestvuje sa preko petine, a kod nas upola manje. Turizam je njima važan sektor, koji donosi novac iz sveta. Oboje imamo doznake dijaspore. Njihova inflacija je jedan odsto, a naša se planira na šest odsto. Oni imaju još relativno duplo manje nezaposlenih, a i veliki dug je kod njih drugačiji argument. Veliki dug velikih je veća briga poverilaca, a manji teža briga malih dužnika.
Mi smo i specifični u odnosu na svet. Novac nam je manje dinar, a više evro. Imao i javni dug države u dinarima i u evrima, dok Grčka ima samo u evrima. Njen problem je javni dug države, pa je neophodna štednja i preraspodela, kresanje javne potrošnje i povećanje poreza. A Grčka nema monetarne probleme. Njeni ekonomski odnosi sa svetom dotiču i uniju i nju. Naši problemi skreću manju pažnju drugih. A naši problemi su i monetarni i fiskalni. Javni dug se približava iznosu od 11 milijardi evra, što je oko trećine BDP-a. Javna potrošnja koja je 43 odsto svega što napravimo, u deficitu je četiri odsto BDP-a. Predstoji uvećanje javnog duga za denacionalizaciju. Naš veći rizik je ukupan dug prema inostranstvu, koji je narastao na 23 milijarde evra, a i dalje raste. Javni dug je u tome manji od osam, a privatni (preduzeća i banaka) veći od 15 milijardi evra, ali kod teškoća u plaćanju obe vrste duga postaju državni dug. Devizne rezerve su 12 milijardi evra sa tendencijom opadanja.
Prednosti nad grčkom naše monetarne ekonomije nema. Ona nam nije savladala inflaciju, a krediti i štednja su u evrima sa visokim kamatama. Potreban nam je izvoz i investicije, a nemamo domaće akumulacije. Pad vrednosti dinara poboljšava razmenu sa svetom, ali otežava dug. Mučno se odvija obuzdavanje javne potrošnje, a ostaje inercija zaduživanja u inostranstvu, pošto je sve manje priliva od prodaje imovine (kapitala i nekretnina). Uvođenje fiksnog kursa dinara bilo bi gore od dozvoljavanja šire domaće upotrebe evra ili čak uvođenja valutnog odbora (currency board). Žurno treba doneti zakon o obuzdavanju javne potrošnje i ograničavanju zaduživanja države, te produžiti aranžman sa MMF-om. Izbori se i kod nas približavaju. Treba da naučimo kako da izbegnemo da se sva nevolja sa Balkana mora i kod nas preliti.
Konsultant za strana ulaganja
Milan R. Kovačević
[objavljeno: 26.05.2010.]
