Izvor: Southeast European Times, 21.Feb.2012, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka i Nemačka u verbalnom ratu oko mera štednje

Stari neprijatelji -- sada saveznici u EU -- prepiru se oko toga ko je kriv za ekonomsku krizu u Grčkoj.

21/02/2012

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 21.2.2012.

Kada je Jorgos Karacaferis, lider stranke krajnje desnice LAOS, govorio u parlamentu prošle nedelje o tome da li će Grčka prihvatiti dodatne mere >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << štednje koje su tražili međunarodni kreditori, podsetio je na sliku koja je prestravila one koji se sećaju Drugog svetskog rata, a danas izaziva gnev kod mnogih Grka.

„Kreditori traže 40 godina potčinjenosti. Grčka ne može da opstane van EU, ali može da opstane bez nemačke čizme“, rekao je on.

I mada su se partneri Grčke u 17-članoj evrozoni dogovorili u utorak (21. februara) oko drugog paketa spasa od 128 milijardi evra, koji bi mogao da osigura da Grčka ne dođe u situaciju da ne može da ispunjava finansijske obaveze, paket će verovatno doneti malo toga u pogledu samih Grka, koji vide Nemačku, koja najviše doprinosi paketima spasa za Grčku u evrozoni, kao svog neprijatelja, zbog njenog insistiranja na talasu smanjenja plata, povećanja poreza, smanjenja penzija i otpuštanju 150.000 javnih službenika u naredne tri godine.

Kritike Nemačke prema Grčkoj sve su veće. Pre dve godine je nemački magazin Fokus koristio sliku Miloske Venere kako pravi nepristojan gest kao ilustraciju za tekst u kojem se Grci opisuju kao prevaranti.

Kada su zvaničnici evrozone ispitivali ministra finansija Evangelosa Venizelosa o slabim grčkim reformama, koje se sprovode u zamenu za pakete pomoći, upravo je njegov nemački kolega -- Volfgang Šojble -- postavio delikatno pitanje da li se Grcima može verovati.

Šojbleov postupak bio je previše za grčkog predsednika Karolosa Papuljasa. „Ko je gospodin Šojble da tako vređa Grčku?“ upitao je on.

Neposredno pre toga Nemačka je sugerisala da EU razmotri imenovanje specijalnog budžetskog direktora u Grčkoj, koji bi nadgledao finansije zemlje, što su Grci doživeli kao šifru za imenovanje nemačkog zvaničnika, pa je to dodatno zaoštrilo odnose.

Između nereda i pritiska Trojke da se sprovedu nove mere štednje, Grci sve više upiru prstom na Nemačku.

Dimitris Hacinikolau, profesor ekonomije na Univerzitetu Joanina u severnoj Grčkoj, kaže da je on jedan od gnevnih građana.

„Ne želim da izgubimo suverenitet … ministar iz druge zemlje ne bi pomogao. Ljudi u ovoj zemlji će se pobuniti“, izjavio je on za SETimes.

Grčki demonstranti zapalili su nemačku zastavu ispred zgrade parlamenta tokom demonstracija ranije ovog meseca, što se podudarilo sa pozivom advokata, doktora i Tehničke komore Grčke na bojkot nemačkih proizvoda.

Advokati i inženjeri nalaze se među zatvorenim profesionalnim grupama za koje je Trojka rekla da treba da se liberalizuju kako bi se omogućila konkurentnost u tim profesijama.

„Ostalo je samo još da Nemci postave nemačku zastavu na Akropolju“, kaže šef udruženja inženjera Kristos Spicis.

Sporazum evrozone od utorka dolazi sa cenom. Grčka mora da usvoji novi zakon kojim se otplati dugova daje prioritet u odnosu na finansiranje vladinih usluga i službenika, a mora da uspostavi i specijalan račun koji se vodi odvojeno od primarnog budžeta i na kojem mora da bude dovoljno novca za servisiranje duga. Takođe će od banaka i investicionih fondova biti zatraženo da oproste milijarde duga.

Nagoveštaj da će Grčka otplaćivati strani dug pre nego što plati svoje građane verovatno će mnogima teško pasti.

Ulrike Drisler, zamenica direktora Geteovog instituta u Atini, koji ima preko 1.200 klijenata koji uče nemački jezik i nudi Grcima vezu sa nemačkom kulturom, rekla je da je vreme da se smanje preterivanja.

„To je potpuno politička stvar", rekla je ona za SETimes misleći na prepirke. „Stvari su se malo pomešale. Mi radimo u ovom društvu sa grčkim narodom i on nema ništa protiv nas. Grci vole da dolaze na naše manifestacije i uče jezik i nikada nisam naišla na bilo kakvu mržnju prema nama“, dodaje ona.

Smirivanje gneva moglo bi da se pokaže kao teško. U nedavnoj anketi zaključeno je da većina Nemaca misli da bi Grci trebalo da izađu iz evrozone i okrivili su Grke za način života za koji smatraju da je stvorio krizu.

Generalni direktor Boša Franc Ferenbah pozvao je na izbacivanje Grčke iz EU, jer predstavlja „ nepodnošljiv“ teret. „Ovoj državi, sa njenim fantomskim penzionerima i bogatašima koji ne plaćaju poreze, državi bez funkcionalne administracije, nema mesta u EU“, izjavio je on za magazin Menadžer.

Jorgos Cogopulos, viši istraživač u grčkom tink-tenku ELIAMEP, izjavio je za SETimes da Nemačka nije trebalo da pominje ideju o nadzorniku budžeta. „Reakcija je usmerena na Merkelovu, a ne na Nemačku kao celinu. Grci su uvređeni ovom nemačkom idejom“, rekao je on.

Tu su i pozivi na ublažavanje neprijateljstva.

„Ne smemo dozvoliti da se ton otme kontroli“, kaže u izjavi Rojtersu Herman Grehe, potpredsednik Hrišćansko-demokratske stranke nemačke kancelarke Angele Merkel.

Nastavak na Southeast European Times...