Izvor: B92, 16.Sep.2011, 06:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka dužna baš "kao Grčka"
Beograd -- Grčka se nalazi u makroekonomskom vrtlogu, koji ju je danas doveo na ivicu bankrota i izbacivanja iz evrozone, na šta pozivaju mnogi eksperti.
Oni su zabrinuti da će u suprotnom ogromni dugovi ove zemlje destabilizovati zajedničku valutu i dovesti do ubrzavanja recesije u ostalim ugroženim evropskim državama, prevashodno Italiji, Portugalu i Španiji.
Međutim, nemačka kancelarka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi ove nedelje su obećali da će Grčka zadržati evro i da se neće dozvoliti njen bankrot, što znači da će cela Evropska unija, a na prvom mestu njihove dve zemlje, kao vodeće ekonomije, morati da podnesu najveći deo tereta spasavanja Grčke.
Nemci uveliko razmatraju bankrot Grčke
Ministar privrede Nemačke Filip Resler smatra mogućim kako stečaj Grčke tako i izlazak te zemlje iz evrozone. „Da bismo stabilizovali evro, više ne sme biti tabua. U to spada i kontrolisani stečaj, čim budu na raspolaganju potrebni instrumenti", navodi on, dok ministar finansija nemačke Volfgang Šojble kaže da Grčka mora ispuniti svoje obaveze. "Nema popuštanja! Ono što smo se dogovorili, mora se ispoštovati, jer inače gubimo poverenje. Moramo se potruditi da održimo to poverenje, jer sada ionako malo ko odobrava to što mi smatramo neophodnim", naglašava Šojble. Istovremeno, kancelarka Angela Merkel ne želi ni da čuje za stečaj i nekontrolisani bankrot Grčke, jer to ne bi pogodilo samo tu zemlju.
Krajem 2010. javni dug Grčke dostigao je 328,6 milijardi evra, a ako se dodaju i dugovi grčkih banaka dug dostiže čak 410 milijardi evra. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, naredne godine grčki dug će dosegnuti čak 172 odsto BDP-a.
Zbog svega toga, Evropska komisija je sa MMF-om i Evropskom centralnom bankom aprila prošle godine odobrila Grčkoj zajam od 45 milijardi evra, kako bi se izbegao bankrot, ali je samo nedelju dana kasnije paket pomoći proširen na čak 110 milijardi evra.
Sredinom ove godine pokazalo se da to nije ni izbliza dovoljno da Atina ostane na površini. Kao rezultat „trojka" je formirala novi program za spašavanje Grčke, ovog puta u visini od novih 109 milijardi evra.
Ideja je da se grčki dug reprogramira, tako što će se banke dobrovoljno odreći 21 odsto svojih nominalnih potraživanja po osnovu grčkih državnih obveznica, dok će Grčka emitovati nove hartije sa dužim rokovima dospeća, od čak 30 godina u nekim slučajevima. To bi trebalo da znatno smanji godišnje obaveze ove zemlje, ali pojedini evropski analitičari upozoravaju da će zbog produženja rokova otplate i visokih kamata ukupan dug Grčke zapravo biti povećan, a ne smanjen ovim reprogramom.
Tako je analiza agencije Rojters pokazala da će kada se svedu svi računi, Grčka na kraju imati 31 milijardu evra duga više nego sada, pri čemu banke neće izgubiti gotovo ništa.
Program pomoći Grčkoj uslovljen je vrlo strogim reformama, koje će u narednim godina ostaviti stotine hiljada radnika bez posla, dok će oni koji budu imali radno mesto primati manje plate.
Prošlog četvrtka Vlada Jorgosa Papandreua raspravljala je o restrukturiranju državne televizije kojoj će biti ukinut jedan kanal, zbog čega su zaposleni planirali štrajk. U sprovođenju reformi do sada su smanjene penzije i plate u javnom sektoru i povećani porezi, a prošle nedelje najavljen je novi set mera, kojima će se uvesti dvogodišnji porez na imovinu, koji bi trebalo da pomogne Grčkoj da nadomesti manjak od tri milijarde evra prihoda ove godine.
Evropska komisija, MMF i ECB ovog meseca su odložile reviziju reformi koje se sprovode u Grčkoj, nakon čega je vlada najavila dodatni porez na imovinu. Revizija, od koje zavisi da li će Grčkoj biti odobrena nova tranša zajmova od 11 milijardi dolara, trebalo bi da se obavi krajem ovog meseca, pod uslovom da Grčka prethodno ispuni sve obaveze. Bez tog zajma atinska kasa će ostati bez sredstava već sredinom oktobra, u kom slučaju bi bankrot bio neminovan.
