Izvor: B92, 09.Nov.2011, 18:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka dobija novog premijera sutra
Atina -- Grčki premijer Jorgos Papandreu je zvanično podneo ostavku. Ime novog premijera će biti saopšteno nakon sutrašnjeg sastanka.
Sastanak predsednika države Karolosa Papuljasa sa liderima vladajuće Socijalističke partije i opozicionih konzervativaca, započet danas, biće nastavljen sutra u 8.00, navodi se u saopštenju grčkog predsedništva. U saopštenju se ne navode razlozi prekida večerašnjeg sastanka.
Pre sastanka s Papuljasom, odlazeći premijer je u televizijskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << proglasu narodu uputio "želje za uspeh novom premijeru", ali nije izneo ime svog naslednika.
Papandreu je rekao da političke snage u Grčkoj sarađuju kako bi izvele zemlju iz krize, da će vlada biti formirana uprkos razlikama i da će se učiniti sve kako bi zemlja ostala u zoni evra, javio je Rojters.
Ranije dans lideri levičarskih stranaka Komunistička partija Grčke Aleka Papariga i Koalicije radikalne levice Aleksis Cipras saopštili su da neće prisustvovati sastanku u predsedničkoj palati.
Odlazeći premijer Jorgos Papandreu i opozicioni lider Antonis Samaras pregovaraju već treći dan o tome ko će predvoditi novu vladu do izbora u februaru, a u štampi cirkulišu imena četiri potencijalna kandidata.
Rojters je ranije objavio, pozivajući se na izvore iz dve glavne stranke, da su se stranački lideri dogovorili da novu vladu predvodi predsednik parlamenta Filipos Pecalnikos, iz vladajućeg PASOK-a.
Rezervni kandidati, čija su imena do sada pominjana, jesu evropski ombudsman Nikiforos Diamanturos (69) i bivši ministar finansija Panagiotis Rumeliotis, koji predstavlja Grčku u Međunarodnom monetarnom fondu.
Papademos novi premijer?
Odlazeći grčki premijer Jorgos Papandreu i lider opozicije Antonis Samaras razgovarali su večeras o mogućnosti da bivši potpredsednik Evropske centralne banke Lukas Papademos bude imenovan za novog predsednika vlade nacionalnog jedinstva.
Papandreu je rekao Samarasu da je prihvatio uslove koje je Papademos postavio da bi postao novi premijer, izjavio je agenciji Rojter vladin zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman.
Lider vladajućeg PASOK-a pozvao je predsednika konzervativne partije Nova demokratija da i on stupi u kontak sa Papademosom.
Dva uslova koje je, prema rečima neimenovanog zvaničnika, postavio Papademos su da obe političke partije potpišu sporazum o pomoći Grčkoj i fleksibilnije trajanje njegove vlade.
Karijera Jorgosa Papandreua
Premijer Jorgos Papandreu je bio prisiljen da se posle dve godine provedene na toj funkciji povuče s mesta predsednika vlade zbog nezapamćene ekonomske i finansijske krize s kojom se suočila Grčka.
Kao izdanak čuvene dinastije Papandreu, koja je ostavila neizbrisiv trag u poratnoj istoriji zemlje, on je došao na čelo vlade oktobra 2009. godine. Pre toga bio je na položaju ministra inostarnih poslova (od 1999. do 2004.), kao i na čelu drugih resora.
Ministar spoljnih poslova bio je u vladi koju je vodio premijer Kostas Simitis, a diplomatsko iskustvo je sticao, prethodno, kao zamenik ministra.
Ranije, u dva manadata, bio je ministar vera i prosvete.
On je tokom 2009. i 2010. godine kraće vreme obavljao funkcije i premijera i šefa diplomatije.
Papandreu je postao predsednik vlade Grčke nakon što je Svegrčki socijalistički pokret (PASOK), čiji je predsednik, ostvario ubedljivu pobedu na prevremenim parlamentarnim izborima oktobra 2009. godine. Mesto premijera preuzeo je od Kostasa Karamanlisa, jer je PASOK ubedljivo porazio konzervativnu Novu demokratiju.
Papandreu je rođen u poznatoj porodici koja je, uz dinastiju Karamanlis, ostavila dubok trag u savremenoj istoriji Grčke. Njegov otac Andreas, koji je i osnovao PASOK, i njegov deda Georgios, nekoliko puta su bili predsednici vlada Grčke.
Jorgos Papandreu rođen je 1952.godine, u Minesoti, SAD.
Školovao se i studirao u Americi, Švedskoj i Kanadi. Magistrirao je sociologiju u londonskoj Školi za ekonomiju, bio je saradnik Centra za međunarodna pitanja Univerziteta Harvard.
Prvi put je izabran u parlament 1981, a četiri godine kasnije za zamenika ministra kulture. On je u dva mandata bio ministar prosvete i vera, a bio je i zamenik ministra spoljnih poslova pre nego što je 1999. godine imenovan za šefa diplomatije. Kao ministar spoljnih poslova doprineo je unapređivanju odnosa Grčke sa susedima, pre svega sa Turskom i Albanijom. Pripisuju mu se i zasluge za uspešno organizovanje Olimpijade 2004. godine u Atini.
Za predsednika PASOK-a izabran je 2004, posle ostavke Kostasa Simitisa.
Premijer Papandreu je početkom meseca najavio raspisivanje referenduma o paketu pomoći koji je predložila EU kako bi spasla Grčku od bankrotstva, ali koji podrazumeva i oštre mere štednje. To je izazvalo burne reakcije u Grčkoj, čak i u njegovoj stranci.
To je na trenutak šokiralo i evropske lidere u EU i izazvalo haos na svetskim berzama. Pod pritiskom Brisela Papandreu je u međuvremenu ublažio stav, rekavši da referendum nikada nije bio svrha sam sebi i pozdravio podršku opozicije paketu pomoći EU.
On je odustao od plebiscita i pristao da se povuče s te funkcije i pozvao na formiranje vlade nacionalnog jedinstva koja bi izvukla zemlju iz krize i primenila odredbe plana EU za izbegavanje državnog bankrotstva.
Time su otvorena vrata i za održavanja prevremenih izbora, koji će biti raspisani, kako se već najavljuje, za 19. februar iduće godine.
