Izvor: Politika, 15.Feb.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka bi mnogo izgubila bez evra
Evropska monetarna unija moraće da pomogne svojoj članici, a izlazak iz evropske monetarne porodice bila bi tragedija za egejsku državu
Pravila Evropske monetarne unije ne dopuštaju mogućnost da neka članica neposredno pomaže drugima, kada se suoče sa budžetskom neravnotežom. Zbog toga će Grčka morati da se sama pobrine za pokrivanje svog deficita, premda je nervozno finansijsko tržište već pokazalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neraspoloženje – kurs evra prema dolaru je opao. Za sada još nema dramatičnih padova, ali ukoliko se Grčkoj pridruži još neka članica evro područja, zajednička valuta bi se mogla naći u mnogo većim iskušenjima. To bi potkopalo stabilnost evropskog novca.Upravo se zato i očekuje neki oblik pomoći Grčkoj, ali na nivou cele EMU, rekao je za „Politiku” prof. dr Davor Savin, univerzitetski profesor i saradnik biltena MAT, odgovarajući na naše pitanje – može li se Grčka nadati konkretnim oblicima pomoći za svoje nezavidne javne finansije.
Može li se Grčka sama izbaviti iz velikih teškoća i šta je u vezi s tim do sada preduzela?
Grčka je prošlog meseca izdala državne obveznice vredne pet milijardi evra. Za njihplaća 6,12 odstokamatu. To je dvostruko više odnemačkog Bundespapira. Zbog visokog prinosa,tražnja za grčkim obveznicama bila je velika i prodali su ih brzo i bez poteškoća. To je, međutim,tek početak. Grčka ove godine za otplatu dugova mora da obezbedi još oko 50 milijardi evrakredita ili petinu planiranog BDP. Finansijsko tržište ocenjuje grčku ekonomsku situaciju veoma slabom i neizvesnom. To je bio i razlog da međunarodne agencije Grčkoj u decembru snize bonitetnu ocenu.
Kako EU gleda na poslednja obećanja grčke vlade – da će da poveća štednju, uvede više poreze, smanji visoku potrošnju...?
Sumnja se, najblaže rečeno, da će država,zbog socijalnih i političkih razloga,uspeti da sprovede najavljeno smanjenje javnog duga i da će za tri godine svesti budžetski deficit u mastrihtski okvir – do tri procenta BDP.
Veći budžetski deficit, znatno iznad mastrihtske crte, imale su sve članice EU, ali Grčka grca. Može li joj još neko pomoći?
Postoji mogućnost da se Grčka obrati za pomoć i MMF-u, ali evropski zvaničnici zgroženo odbacuju tu mogućnost, jer bi to bilo priznanje da monetarn aunija nije sposobna da sama upravlja svojom sudbinom. Međunarodna reputacija evra bila bi ugrožena, pa bi finansijsko tržište uplitanje Fonda razumelo kao slabost najveće monetarne aglomeracije na svetu.
Ali MMF, ipak, pomaže nekim državama iz evropske familije država?
Da. EU nije protiv da MMF pomogne Mađarskoj, Litvaniji i Rumuniji, jer te zemlje nisu članice evro zone, ali Grčkoj, pošto je unutra – za sada ne.
Da li je rešenje, kako se, po EU šapuće, da Grčka „abdicira" iz evro zone i vrati se svojoj drahmi?
Čuju se i takvi glasovi, ali to je, ipak, veoma malo verovatno.
Zbog čega?
Nema, pre svega, definisanog pravnog puta za izlazak iz EMU. To bi zahtevalo novi postupak ujedinjenja preostalih članica Unije. U načelu je, doduše, moguć dogovor sa drugim članicama o izlasku iz evro institucija. Formalno gledano to bibilo izvodljivo, ako država istovremeno napusti i EU. Takav epilog je, međutim, još manje verovatan. Napitanje da li će Grčka izaći iz novčane zajednice, predsednik ECBje odgovorio: „Ne komentarišem apsurdne spekulacije”. Apsurdne ili ne, te spekulacije su velikabriga vlada članica EMU i, razumljivo, finansijskog tržišta.
Šta bi Grčka uopšte dobila, ako bi napustila evro?
Malo u odnosu na ono što biizgubila. Vlada bi mogla da snizi kurs svoje valute i manipuliše kamatnom stopom, što se sada određuje na nivou celokupne novčane unije, nezavisno od toga koliko kurs i kamatna stopa odgovaraju pojedinim članicama. Tim potezima Grčka bi mogla da podigne konkurentnost svojih izvoznika i podstakne investicionu aktivnost.
Troškovi bi, međutim, bili izuzetno visoki i nadmašili bi prvobitne prednosti. Devalvacija nove valute podigla bi troškove uvoza, monetarna politika ne bi imala poverenja domaćeg i stranog finansijskog tržišta, premije za valutni i državni rizik odmah bi poraslei to bi osetno poskupelo nove kredite. Povećali bi se troškovi servisiranja starih kredita u novom, domaćem, novcu, a postojeći dug u evrima postao bi obavezau stranoj valuti, što bi podiglo realnu zaduženost. Ponovo bi se platili troškovi zamene sopstvenog novca za evro i to bi slabo uticalo na međunarodnu trgovinu i investicije.
Šta ako EU, ipak, odluči da Grčkoj na neko vreme isključi i vrati joj drahmu kako bi zaštitila evro od daljeg posrtanja?
Grčka klasična književnost ostavila je Evropi u kulturno nasleđe nezaboravne tragedije vrhunske umetničke vrednosti. Eventualno napuštanje evra savremenoj Grčkoj napravilo bi tragediju koju generacije ne bi mogle da zaborave.
Slobodan Kostić
-----------------------------------------------------------
Opasan virus dugova
Kako je Grčka, i pored toga što je u EU, dopustila sebi da zapadne u tolike dugove?
Evropa će, bez svake sumnje, ozbiljno razmotriti uzroke njenog zaduživanja, ali sada za to nema vremena, bez obzira na to što je Grčka lane imala budžetski deficit od 12,7 odsto vrednosti BDP ili četiri puta više nego što to dopušta Mastrihtski sporazum. Njen javni dug gotovo dva puta prelazi 60-procentnu dozvoljenu granicu. Zato EU mora brzo da reaguje da se grčki „virus dugova” ne bi proširio ne još neke zemlje.
Koje, konkretno?
Pored Grčketo su još Portugalija, Irska i Španija. Londonski „Gardijan” je tu grupu država cinično nazvao PIGS (prasići), što je akronim od Portugal, Ireland, Greece, Spain.
[objavljeno: 16/02/2010]
