Izvor: Blic, 23.Maj.2012, 00:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka bez evra i moguće posledice

Izlazak Grčke iz evrozone i prelazak s jedne valute na drugu ne bi bio nikakav nov događaj, s obzirom da je takva praksa dobro poznata i široko rasprostranjena u istoriji svetskog valutnog prometa, ukazali su ruski analitičari.

Kada bi neka zemlja prelazila na novu valutu, ona bi, po pravilu, računala na jačanje svog valutnog i finansijskog sistema i poboljšanje ukupne situacije u ekonomiji.

U Slučaju Grčke se, nažalost, ni na šta slično ne može računati, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << s obzirom da je očigledno da bi i u slučaju zamene evra drahmom već i sada teška situacija u grčkoj ekonomiji postala još teža, ocenili su analitičari.

Ako bi Evropska unija odlučila da isključi Grčku iz zone evra, grčka centralna banka, komercijalne banke i druge finansijske institucije bi prvo morale da novčana sredstva na računima fizičkih i pravnih lica preračunaju iz evra i drahme.

Nade da bi grčko rukovodstvo, po preuzimanju u svoje ruke instrumenata monetarnog upravljanja, koji su sada u rukama Evropske unije, uspelo da uz njihovu pomoć popravi situaciju, su neosnovane, smatraju analitičari koji su pripremili nekoliko scenarija za prelazak Grčke sa evra na drahmu i za moguće posledice takve odluke.

Zatim bi centralna banka morala da naruči potrebnu količinu banknota, nominovanih u drahmama, kako bi njima zamenila gotovinu u evrima.

Kao treće, sve privredne strukture nefinansijskog sektora, privatne i državne, morale bi da preračunaju svoje bilanse iz evra u drahme.

Hartije od vrednosti grčkih emitenata (uključujući vladine vrednosne hartije), takođe bi morale da budu konvertovane u drahme, a cene svih roba i usluga koje se realizuju na teritoriji Grčke morale bi da budu izražene u drahmama.

Moguće poteškoće

Posle sprovođenja tehničkih procedura bio bi završen formalni izlazak Grčke iz zone evra. U procesu tog izlaska iskrsle bi, naravno, neke neformalne poteškoće.

Prva takva složenost bio bi kurs po kojem bi bio zamenjen novac grčkih rezidenata. Bilo bi razumno da grčke vlasti novac preračunaju po kursu 1:1, čime bi, formalno, imovinska prava vlasnika tog novca bila zaštićena. Takav kurs bi, međutim, praktično bilo nemoguće očuvati u kasnijem periodu, smatraju analitičari.

Grčka vlada, bilo koja da bude, verovatno bi počela da emituje nacionalnu valutu u velikim količinama, što bi dovelo do njene inflacije i devalvacije. Tada bi novac, bez obzira što je preračunat po "pravičnom" kursu, veoma brzo bio obescenjen i njegovi vlasnici bi pretrpeli znatne gubitke.

Mnogo bolje bi bilo da se zamena obavi po manje pravičnom, ali adekvatnijem kursu, ali takvu varijantu razvoja događaja je teško predstaviti, naročito ako se uzme u obzir tekuća politička situacija u Grčkoj.

Druga poteškoća je u tome, što je nepoznat mehanizam prelaska sa korišćenja evra, na korišćenje drahme. Mogao bi se, na primer, koristiti mehanizam neodložnog prelaska kada centralna banka i vlada Grčke objave dan tokom kojeg bi morale da budu sprovedene mere za preračunavanje novčanih sredstava na računima i zamenu gotovine.

Takođe bi mogao da bude korišćen mehanizam postepenog izvođenja evra iz opticaja i njegove zamene drahmom. Tako bi, na primer, novac na depozitima i tekućim računima bio preračunat u drahme odjednom, a banknote zamenjene tokom nekoliko sedmica.Tokom tog "prelaznog perioda" jedinstvena evropska valuta i grčka valuta bi bile u opticaju paralelno i cene bi bile nominovane u obema valutama.

Mogao bi da bude korišćen i sasvim povoljan mehanizam izlaska iz zone evra (ako bi EU pokazala dobru volju), kada već postojeća novčana sredstva u evrima koja su u vlasništvu grčkih rezidenata ne bi bila menjana u drahme, već bi ostala nominovana u evrima. Posle određenog datuma bi sve isplate i primanja bili realizovani samo u drahmama. Takav mehanizam je najekonomičniji, tim više što pri njegovom korišćenju ne dolazi do problema s kursom prevođenja evra u drahme.

Treća složenost je u tome, što znatan deo grčkih hartija od vrednosti pripada nerezidentima Grčke. Ako bi te vrednosne hartije bile konvertovane iz evra u drahme, njihovi vlasnici bi pretrpeli ogromne gubitke pri konvertovanju kuponskih isplata ili vraćenog duga u grčkoj valuti u neku drugu stranu valutu.

Nerezidenti - vlasnici grčkih obveznica već su ionako pretrpeli gubitke kada su pristali na delimičan otpis i restrukturisanje grčkog vladinog duga, mada su tada sačuvali raniju valutu duga i vrednost svojih grčkih aktiva.

Ako bi, pak, njihove obligacije, nominovane u evrima, bile zamenjene obligacijama u drahmama, gubitak vrednosti njihovih aktiva bi bio džinovskih razmera.

Četvrta, mada verovatno ne i poslednja, složenost je što bi zamena evra u drahme malo šta pružila grčkoj ekonomiji.

Grčka je u toliko velikoj meri integrisana u svetsko tržište, da praktično u potpunosti zavisi od njegovog kolebanja. Domaća proizvodnja i unutrašnje tržište Grčke su toliko mali, da nikakve stimulativne mere, koje daju rezultat u ekonomijama Nemačke, Francuske ili Britanije, tu ne bi donele korist.

Zbog toga bi najverovatnije bilo koja grčka vlada posle napuštanja evra koristila mogućnost praktično neograničene emisije domaće valute radi imitacije rešavanja socijalnih problema.

Neograničena dodela novca ne bi, međutim, rešila nikakve socijalne probleme, ali bi zato stvorila nove koji bi bili posledica neprestanog razbuktavanja inflacije, zaključili su ruski analitičari.

Lagard: Reforme u Grčkoj neizbežne

Izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard izjavila je danas da će grčka levica morati da se suoči sa strogim fiskalnim merama, čak i ako odbacuje zahteve za strogu štednju koji su došli sa programom za spasavanje Grčke.

Lagardova je u izjavi za britansku televiziju ITV rekla da učešće u evrozoni ima cenu, prenela je agencija AFP.

"Ta cena je povećana produktivnost radne snage, to su strukturalne reforme, to je fiskalna konsolidacija kada neka zemlja ima tako veliki deficit, to je, u izvesnom stepenu, povratak na finansijska tržišta radi finansiranja svog duga", ukazala je Lagardova i dodala da "te mere moraju da budu preduzete".

Osvrćući se na mogućnost da grčka levica odbaci program strogih mera štednje koji je uslov za dobijanje pomoći za spasavanje od 130 milijardi evra (165,5 milijardi dolara) od Evropske unije i MMF, Lagard je naglasila da su bolna prilagođavanja neizbežna.

Levica bi mogla da odbaci te stroge mere, "ali u zamenu za šta?". "Verovatno za još teže mere koje će ionako morati da budu preduzete'', rekla je ona.

Aleksis Cipras, lider grčke radikalne levičarske koalicije Siriza koja se protivi strogoj štednji, rekao je danas ranije da njegova partija neće tražiti napuštanje evra ako na predstojećim izborima 17. juna dođe na vlast.

"Glas za levicu ne znači da ćemo napustiti evro. Nasuprot, mi ćemo zadržati evro", rekao je lider partije Siriza koja ima najviše izgleda da pobedi na sledećim izborima.

Cipras je, međutim, takođe pozvao Francusku i Nemačku da "prestanu sa svojom politikom primoravanja na strogu štednju iz solidarnosti s grčkim narodom".

"Evropa ima obavezu da izbegne novu tragediju", rekao je on.

Lagardova je, međutim, ukazala da će Grčka, ipak, morati da sprovede reforme kako bi spasla svoju ekonomiju.

Bez strukturalnih reformi "ništa neće pomoći toj zemlji na dugi rok", zaljučila je Lagardova.

Povezane vesti: Akcije se oporavile, evro oslabio Četiri scenarija za budućnost Grčke Evropske akcije u padu, evro na četveromesečnom minimumu Španija ne želi da Grčka napusti evro Lavanja: Grčka kao Argentina pre 10 godina
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na Blic...