Izvor: B92, 15.Jun.2011, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka: Vlast se klima, dugovi prete
Atina -- Premijer Grčke Jorgos Papandreu je rekao opozicionom lideru Antonisu Samarasu da je spreman da podnese ostavku i otvori put vladi nacionalnog jedinstva.
On traži da nova vlada podrži dogovoreni paket pomoći Evropske unije i Medjunarodnog monetarnog fonda.
Izvori iz Samarasove partije Nova demokratija tvrde, pak, da će konzervativci sudelovati u vlasti samo ukoliko ona ponovo bude pregovorala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa EU i MMF-om i ukoliko Papandreu podnese ostavku.
Inače, u sukobima demonstranata i policije u centru Atine je povređeno najmanje 12 ljudi, kada su se grčki demonstranti sukobili u Atini s policijom koja je bacila suzavac ispred zgrade parlamenta, pošto su, mahom mladi, učesnici protesta bacali kamenje i "molotovljeve koktele" na pripadnike službe bezbednosti.
Papandreu: Istorijski trenutak za Grčku
Premijer Jorgos Papandreu kaže da je ovo "istorijski trenutak" za Grčku i pozvao na nacionalno razumevanje za vladin program štednje koji bi trebalo da izvede zemlju iz nezapamćene ekonomsko-političke krize. "Svako treba da preuzme svoju odgovornost. Ja sam svestan svoje odgovornosti i odgovornosti moje vlade prema grčkom narodu i zemlji", rekao je on.
Policija je prethodno blokirala sve pristupe parlamentu, jer se na poziv demonstranata da okruže zgradu parlamenta, u trenucima dok su poslanici raspravljali o novim merama štednje, odazvalo na hiljade ljudi.
Prema policijskim procenama, u demontracijama je učestvovalo 20.000 ljudi, dok mediji navode da je taj broj veći i da iznosi oko 40.000. Vlasti su saopštile i da je oko 20.000 ljudi protestovalo u Solunu.
Protesti su održani paralelno sa početkom generalnog štrajka, trećeg ove godine. Vodeći grčki sindikati, nezadovoljni vladinim merama štednje, počeli su 24-očasovni štrajk koji je paralisao mnoge službe u zemlji.
Vodeće sindikalne konfederacije zaposlenih u javnim i privatnom sektoru - GSEE i ADEDY - na ovaj način žele da izraze nezadovoljstvo zbog novog vladinog programa štednje u kome se predviđa smanjenje plata, povećanje poreza i prodaja javnih preduzeća.
Do 2015. godine na taj način trebalo bi da se uštedi 28 milijardi evra. To je preduslov da MMF i evropske finansijske institucije Grčkoj odobre nove tranše kredita za oporavak zemlje koja se nalazi pred bankrotom.
Moguće odlaganje paketa za Grčku zbog neslaganja u EU
Ministri finansija Evropske unije okončali su bez postignutog sporazuma vanredni sastanak u Briselu, posvećen drugom paketu pomoći za prezaduženu Grčku. Predsednik evrozone Žan-Klod Junker je rekao da će razgovori o grčkoj dužničkoj krizi biti nastavljeni 20. juna.
Ministri su odredili 20. juni kao rok da se kompletira paketa za spasavanje Grčke koji bi, kako je predložila Nemačka, trebalo da uključi i doprinos privatnog sektora tom spasavanju.
Reprofilisanje duga bi skupo koštalo evrozonu
Plan za "reprofilisanje" grčkog duga, ili dobrovoljni pristanak imaoca obveznica na produženje rokova za naplatu duga koji je preložila Nemačka, mogao bi da prinudi članice evrozone da izdvoje još 20 milijardi evra za spasavanje finansijskog sektora tog monetarnog bloka, navedeno je u izveštaju Evropske komisije (EK).
Neslaganja oko toga da li i privatni vlasnici grčkih obveznica treba da podele teret novog spasavanja grčke ekonomije mogla bi, medjutim, da odloži postizanje sporazuma, što bi, kako su upozorile Evropska centralna banka (ECB) i Francuska, moglo dovesti do prvog suverenog bankrota u zoni evra.
Hitnost postizanja sporazuma o pomoći Grčkoj pojačana je ove sedmice nakon što je međunarodna agencija za kreditne rejtinge "Standard i Purs" skresala rejting grčkog duga na CCC, što je najniži nivo u svetu prema standardima te rejting agencije, niži i od rejtinga Pakistana.
Političari se ni posle 13 meseci od odobravanja paketa pomoći za Grčku od 110 milijardi evra, koji nije uspeo da spreči prelivanje dužničke krize na Irsku i Portugaliju, ne slažu oko toga da li primorati investitore da na sebe preuzmu deo troškova drugog paketa.
Kreatori politike ECB su protiv predloga da rokovi dospeća grčkog duga budu produženi za sedam godina, što bi, kako su upozorile rejting agencije, moglo biti protumačeno kao bankrot. Predsednik ECB Žan-Klod Triše je upozorio da bi takva odluka bila "ogromna greška".
Nemačka i Francuska, dve najveće evropske ekonomije, oko tog pitanja su na suprotnim stranama, pri čemu Francuska podržava stav ECB, dok Nemačka insistira na učešću privatnog sektora u novom spasavanju Grčke.
