Izvor: B92, 03.Okt.2011, 05:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka: Veći deficit i novi otkazi
Atina, Berlin -- Grčka vlada je odobrila nacrt budžeta za sledeću godinu kojim se predviđa da će deficit za ovu godinu dostići 8,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Ministarstvo finansija je navelo da će ovogodišnji deficit biti 18,7 milijardi evra, odnosno veći od projektovanog, koji iznosi 17,1 milijardi, odnosno 7,8 odsto BDP.
Razlog za veći budžetski deficit je, kako je navedeno, dublja recesija od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << one koja je očekivana. Deficit je 2010. godine bio 10,5 odsto.
Ministarstvo je upozorilo da bi deficit do kraja godine mogao da premaši i taj nivo ukoliko sve nove mere štednje ne budu implementirane.
Osim smanjenja plata i penzija, Grčka je u poslednjih nekoliko meseci uvela i "porez solidarnosti" u visini od jedan do četiri posto prihoda svih zaposlenih i dodatni porez za samostalno zaposlene, koji čine veći deo privrede. Takođe je povećala porez na dodatnu vrednost sa 13 na 23 posto na većinu roba i usluga, pa tako i na hranu.
Vlada je odobrila i mere za smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru. Taj plan predviđa stvaranje "radne rezerve", u koju će biti svrstano 30.000 zaposlenih, koji će nakon isteka jedne godine biti otpušteni.
Grčka vlada je, suočena sa nezadovoljstvom međunarodnih kreditora, usvojila još jednu seriju mera štednje kako bi osigurala isplatu nove tranše pomoći. Ta zemlja se od maja oslanja na redovne isplate iz paketa pomoći vrednog 110 milijardi evra od drugih članica evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda.
Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos kaže da će Grčka primiti šestu tranšu pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda jer preduzima neophodne mere štednje, a "grčki narod trpi velike žrtve".
On je odbacio mogućnost da Grčka neće uspe da otplati dug, naglasivši da je "bilo kakva rasprava o bankrotu ili naivna ili opasna”.
Ipak, kako prenosi Dojče vele, međunarodni kreditori su "razočarani" stavom grčkih vlasti o smanjenju javnog sektora jer "Atina planira da se reši samo starijih službenika koji bi praktično bili penzionisani. Oni bi, naravno, morali da primaju penzije pa se na ovaj način štedi malo novca".
Dojče vele dodaje i da su grčki zvaničnici zabrinuti da bi "službenici koje pogode mere štednje išli pred sud i dobili. Naime, grčki Ustav garantuje zaposlenima u javnom sektoru stalno zaposlenje tako da bi stavljanje ovih ljudi ’u rezervu’ bilo igranje sa vatrom".
Grčka van evrozone - najbolje za sve?
Zamenik predsednika Hrišćansko-socijalne unije (CSU), jedne od tri stranke koalicije desnog centra Angele Merkel, Aleksander Dobrindt kaže da bi Grčkoj možda bilo bolje da napusti evrozonu ukoliko ne poboljša fiskalno zdravlje zemlje.
"Izlazak Grčke iz evrozone bila bi poslednja spasonosna mera i Grčka bi se možda lakše oporavila izvan monetarnog bloka", kazao je on i dodao da "ako želimo da Grčka ponovo postane ekonomski stabilna i konkurentna, to se mora učiniti izvan evrozone".
I bivši glavni ekonomista Evropske centralne banke (ECB) Otmar Išing smatra da je "bankrot Grčke i njen izlazak iz evrozone neminovan kako bi se sprečilo širenje ’zaraze’ u evropskoj monetarnoj uniji".
Pogledaj vesti o: Nova godina
