Izvor: B92, 27.Sep.2011, 05:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka: Nema bankrota, vratićemo dug
Atina, Berlin -- Grčka vlada je odbacila medijske izveštaje da neće uspeti da vrati ni polovinu od 350 milijardi evra duga i navela da takve opcije nisu ni razmatrane.
Portparol grčke vlade Ilias Mosialos kaže da grčke vlasti nastavljaju da rade zajedno sa EU i Međunarodnim monetarnim fondom na finansijskom programu zemlje do 2014.
Portparol >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Evropske komisije Amadeu Altafaj Tardio rekao je da ni Evropska unije ne želi "kontrolisani bankrot" zadužene Grčke jer bi to uticalo na globalnu ekonomiju.
U međunarodnim krugovima, ipak, sve se više čuje opcija "kontrolisanog bankrota" Grčke. Najveća bojazan je da će nevraćanje duga izazvati raspad evrozone i još dublju finansijsku krizu.
Napuštanje evra vraća Grčku pola veka unazad
Svetski lideri javno govore da "nema plana” za otpis duga Grcima. Ali, u medijima se najavljuje da se već radi na planu da se upravo to dogodi sa delom dugovanja Atine, tako da ova zemlja može da ostane u zoni evra. Napuštanje zone evra, procenio je grčki mnistar za međunarodne ekonomske odnose Konstantin Papadopulos, predstavljalo bi "katastrofu za Grčku”. To bi, preneli su mediji njegove reči, "vratilo zemlju u šezdesete i sedamdesete godine” prošlog veka.
Istovremeno, EU i MMF kažu da možda neće obezbediti u oktobru narednu tranšu od osam milijardi evra od ukupnog paketa pomoći od 110 milijardi, ako Grčka ne ostvari budžetski deficit i pored najava prošle sedmice iz Atine o daljim merama štednje, uključujući masovna otpuštanja, smanjenje penzija i plata.
Bez tog novca Grčka sredinom oktobra ostaje bez gotovine za isplatu plata i penzija, upozorio je još sredinom septembra zamenik ministra finansija Filipos Sahinidis. To znači da EU ima najviše pet do šest nedelja da osmisli čvrst plan za rešavanje dužničke krize na Egeju. Posledice eventualnog grčkog bankrota za sada deluju nezamislivo svim akterima.
Suočen sa apelom međunarodne finansijske zajednice da hitno smisli čvrst plan i sa vapajem Atine da će "učiniti sve što treba, bez obzira na cenu, da Grčka izađe iz dugova”, Brisel je juče opet birao svoj stil rvanja sa potencijalno najvećim državnim bankrotom na svetu.
Misija trojice inspektora EU i MMF-a, od čije ocene grčkog sprovođenja zadatih finansijskih reformi zavisi isplata pete tranše drugog kredita, odložena je, objavio je Oli Ren, evropski komesar za ekonomiju, bez obrazloženja odlaganja posete. "Evropa neće ostaviti Grčku na cedilu", poručio je on. Berze u to izgleda više ne veruju.
Evrozona razmatra uvećanje Spasilačkog fonda (sada težak oko 440 milijardi evra), dodao je Ren. On nije komentarisao medijske najave da će fond biti više nego četvorostruko uvećan na oko 2.000 milijardi evra.
Iz Brisela nije stigla ni potvrda da se razmatra otpisivanje oko polovine grčkog državnog duga (160 odsto BDP-a), o čemu bruji zapadna štampa. Izvesno je da ministri finansija evrozone na sastanku iduće sedmice u Luksemburgu neće biti ovlašćeni da odobre petu tranšu drugog kredita međunarodne pomoći.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, ipak, i dalje veruje da Grčka može da izbegne najgori scenario. "Još verujem da je grčki javni dug od 350 milijardi evra održiv", kaže ona.
Merkel, međutim, dodaje da "za svaki slučaj treba ipak podići branu da mogući bankrot ne ugrozi druge članice evrozone. Ne isključujem mogućnost da bankrotiraju i države, kad već mogu banke. Istina, bankrot Grčke verovatno bi razorio poverenje berzi u Evropu”.
Grčka Nemačkoj oprostila polovinu duga
Dve trećine Nemaca protivi se dodatnoj finansijskoj pomoći Grčkoj. Mnogi međutim ne znaju da je Nemačka nakon Drugog svetskog rata pomoć dobila upravo od Grčke.
Kako piše Dojče vele 1953. godine u Londonu Nemačka je vodila pregovore sa 22 države. Izaslanstvo ove zemlje od svojih partnera zatražilo je oprost duga.
Molba je uslišena a 22 zemlje, među kojima je i Grčka, Nemačkoj su oprostile polovinu duga. Nemačka je nakon toga imala dug koji je bio daleko ispod onoga što danas moraju da plaćaju zemlje u razvoju i Grčka.
Tako se može reći da samo opraštanje duga istina nije omogućilo privredno čudo ali bez toga, privredno čudo u Nemačkoj bi došlo dosta kasnije. Nemačka ekonomija se nakon 1953. godine toga snažno razvila.
Deset godina kasnije se društveni bruto proizvod ove zemlje udvostručio i Nemačka kasnije nije nikad imala toliki ekonomski rast kao u deceniji nakon potpisivanja Londonskog ugovora o oprostu dugova.
.jpg)
