Izvor: RTS, 07.Nov.2011, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grci u iščekivanju vlade
Grčka bi danas trebalo da dobije novu prelaznu vladu i premijera. Nezvanični kandidat bivši potpredsednik Evropske centralne banke Lukas Papademos.
Novi premijer Grčke prelazne vlade trebalo bi da bude poznat danas popodne i na njenom čelu će se naći, kako se nezvanično najavljuje u Atini, bivši potpredsednik Evropske centralne banke Lukas Papademos, prenose agencije.
Lider vodeće opozicione >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << konzervativne "Nove demokratije" Antonis Samaras je objasnio da će nova vlada "imati ograničnu misiju"- da sprovede odluke samita EU o očuvanju evrozone i da pripremi vanredne izbore.
To je, kako je rekao, i bio razlog što je pristao da pregovara sa dosadašnjim premijerom Jorgosom Papandreuom, prenela je agencija ANA.
Papandreu i Samaras, cimeri iz studentskih dana, ne kriju međusobno rivalstvo koje se u međuvremenu pretvorilo u animozitet.
Predsednik Karolos Papuljas je pozvao sve političke stranke da međusobno sarađuju kako bi se prevazišla sadašnja ekonomska i politička kriza.
Prema pisanju atinske štampe, novi premijer će najverovatnije biti Lukas Papademos, bivši potpredsednik Evropske centralne banke i predsednik Grčke centralne banke, koji je bio saradnik odlazećeg premijera Jorgosa Papandreua, prenose agencije.
Vodeći grčki političari su postigli dogovor o formiranju prelazne vlade nacionalnog jedinstva, a 19. februar je najavljen kao najpogodniji datum za održavanje izbora. Prema zvaničnim najavama, parlament bi tokom ove nedelje trebalo da izglasa poverenje novom koalicionom kabinetu.
Prvi zadatak nove vlade biće da nastavi pregovore sa evropskim institucijama i Međunardnim monetarnim fondom o novoj tranši kredita od osam milijardi evra, pošto se zemlja i dalje nalazi na ivici bankrota.
Dogovor o formiranju vlade nacionalnog jedinstva u Briselu je primljen sa olakšanjem, dok su u Grčkoj, međutim, različita reagovanja.
Dok jedni veruju da je ovo "prva pobeda" i "istorijski dan za Grčku", drugi su skeptični pošto nemaju poverenje u sadašnje političare, pre svega u vodeće partije - PASOK i "Nova demokratija".
Dve najveće partije su se načelno dogovorile da se vanredni izbori održe 19. februara, ali politički analitičari u Atini upozoravaju da bi to moglo još više da produbi političku krizu.
Prema poslednjim anketama, nijedna stranka ne bi mogla da osvoji većinu glasova, pa bi zemlja mogla da se suoči sa dugoročnom političkom trgovinom i gubljenjem vremena oko formiranja nove vlade. To bi, na drugoj strani, moglo još više da zaoštri ekonomsku krizu.
