Izvor: B92, 12.Dec.2011, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grci ostaju bez 13. i 14. plate
Atina -- U Grčkoj je na pomolu novo smanjenje plata od pet do 15 odsto koje će, najverovatnije, naložiti međunarodni kreditori u zamenu za finansijsku pomoć toj zemlji.
Međunarodni kreditori i vlasnici grčkog duga nalaze se u poseti Grčkoj radi pregovora o drugom paketu pomoći za spasavanje te prezadužene članice zone evra.
Kredit u iznosu od 130 milijardi evra su lideri evrozone odobrili krajem oktobra, ali još nije finalizovan.
Grčki mediji navode da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će provere, koje će izvršiti predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, dovesti do ukidanja još jedne plate, budući da "trojka” nastoji da se ukine planirano uvećanje plata za 1,6 odsto od jula naredne godine predviđeno nacionalnim kolektivnim ugovorom, kao i da se smanji osnovna plata u državnom sektoru sa 751,3 evra na 620 evra.
Grčki dnevnik "Proto tema” piše da je pola miliona Grka prebacilo novac u inostranstvo i da tri kćerke ekspoziture banaka Emporiki, Sitibank i HSBC podstiču svoje klijente da iznose ušteđevinu u zemlje koje smatraju najsigurnijim u ovom trenutku, poput Francuske, Luksemburga, Švajcarske, Velike Britanije i Kipra.
Oni pišu i da će predstavnici "trojke” tražiti i ukidanje 13. i 14. plate, a ukidanje te dve plate će pogoditi oko tri miliona Grka.
Mediji pišu i da će biti zatraženo poboljšanje likvidnosti preduzeća, ali i nova otpuštanja u državnom sektoru, prodaja državne imovine i niz drugih mjera u cilju zatvaranja "rupe” u budžetu.
MMF i partneri iz evrozone su Grčkoj u maju prošle godine odobrili prvi, 110 milijardi evra vredan paket pomoći koji je tu zemlju spasao bankrotstva, ali je Atina za uzvrat morala da uvede stroge mere štednje kako bi smanjila budžetski deficit.
Ubrzo je, međutim, postalo jasno da ti zajmovi nisu dovoljni i u oktobru je dogovoren drugi paket od 130 milijardi evra. Taj sporazum takodje predviđa da privatni vlasnici grčkih vladinih obveznica otpišu 100 milijardi evra duga, sa ciljem smanjenja ogromnog grčkog dužničkog bremena koji premašuje 350 milijardi evra.
Cilj je smanjiti dug na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2020, sa sadašnjih više od 160 odsto BDP.
Pregovori Grčke s međunarodnim finansijskim inspektorima o drugom paketu pomoći su "teški i ključni", kaže grčki ministar finansija Evangelos Venizelos i dodaje da ta zemlja "mora doneti veoma važne odluke. Nema mesta vrdanju".
Budžet za sledeću godinu usvojen u grčkom parlamentu predviđa da će Grčka biti u recesiji četvrtu godinu za redom, uz visoke poreze i rast nezaposlenosti, što otežava ozdravljenje privrede te zemlje.
"Recesija je gora od svih predviđanja. Mi smo u trećoj uzastopnoj godini nezaposlenosti i idemo u četvrtu. Da bi se to okončalo atmosfera se mora promeniti: banke moraju biti sigurne i moramo potpuno ispuniti odluke od 26. oktobra", rekao je Venizelos.
On je rekao da sledeće godine neće biti uvedene nove mere štednje ako se budu sprovele već usvojene.
