Izvor: Blic, 23.Nov.2016, 19:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GRČKI SCENARIO PRETI BIH Prekomerna potrošnja i nelikvidnost vode u tešku krizu
Po oceni ekonomista, zbog nastojanja da malo radimo, a dobro živimo, te neodgovorne vlasti, može se reći da i BiH preti svojevrsni grčki scenario.
Ekonomista Svetlana Cenić smatra da je za BiH i Grčku zajedničko to što su budžeti nelikvidni i da ne mogu da ispunjavaju svoje obaveze bez zaduženja.
Druge sličnosti su konstantno zaduživanje, poreska evazija i stagnacija, a po tome smo mi, tvrdi Cenić, odavno u grčkom scenariju.
-U Grčkoj je nastao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << problem onda kada više nisu mogli da otplaćuju inostrane kredite. Kod nas se spoljni dug i dalje uredno servisira i ne postoji opasnost od toga dok god postoji jedistveni račun UIO sa kojeg se prvo namiruju državne institucije i ino krediti, a od onog što ostane treba da se živi – tvrdi Svetlana Cenić.
Na kraju prošle godine BiH je imala 11,9 milijardi KM duga, od čega je spoljni dug bio 8,4 milijardi KM. Samo prema MMF BiH već ima obaveze do 2027. godine, a očekuje se da će se zaduženje nastaviti. Stručnjaci kažu i da je “sreća u nesreći” to što BiH nije međunarodno kreditno sposobna, jer bi njena zaduženost sigurno bila veća. Neodgovorno međunarodno zaduživanje i bankarske špekulacije najviše su, podsećaju, uvalili Grčku u probleme.
- Kod nas je ključni problem to što se država nedovoljno stara o svojim finansijama. Uzimamo pare od MMF za budžet, a ne za servisiranje spoljnih dugova. Komercijalna tržišta su zatvorena za BiH, a da su otvorena, ona bi bila zadužena preko noći. Međutim, to privatni komercijalni finansijeri ne daju, pa se u BiH budžetsko krpljenje može obezbediti samo iz izvora kao što su MMF, Svetska banka i EU. Novac se od njih dobija da se zakrpe rupe, da ovo ne bi eksplodiralo, a da se problemi ne bi preneli preko granica BiH – ocenjuje profesor ekonomije Vjekoslav Domljan.
Još veći problem je, kaže, konstantan deficit tekućeg računa BiH, što znači da društvo više troši nego što proizvodi.
- Ta prekomerna potrošnja je slična grčkoj, a to je tipičan pokazatelj krize. Sada jedemo ono što su nam očevi ostavili. Ništa ne radimo, već samo to trošimo, a pošto nam je to nedovoljno, sada zadužujemo našu decu. A ti računi će doći na naplatu, pa će njima ostati da proizvode više, a da troše manje – ilustruje Domljan, te dodaje da ovaj problem još nije eskalirao u BiH samo zbog ino doznaka i sive ekonomije.
Deficit tekućeg računa BiH godinama je od šest do 10 odsto BDP, a Domljan ističe da se u ekonomiji već na četiri odsto “pali crvena lampica”.
Uloga MMF
Jedna od glavnih razlika između BiH i Grčke je i uloga MMF, koji je u BiH prisutan 18 godina.
- U našoj situaciji MMF ima daleko jače instrumente da spreči da se desi grčki scenario. U Grčkoj tek sada imaju na osnovu čega da ih ograničavaju, jer je sada Grčka od njih dobila program i novac, te potpisala sporazum koji je deo paketa za njihovo ekonomsko oživljavanje – kaže analitičar Zlatko Hurtić.
.jpg)
