Izvor: Danas, 27.Apr.2015, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Formiran je industrijski kompleks
Tigar je osnovan 1935. godine kao akcionarsko društvo, vlasnici su bili Dimitrije Mladenović, poznatiji kao Mita Gaga i braca Cekić, Jovan i Milorad. Mladenović je čuvao stoku na Staroj planini, vozio kačkavalj i meso u Grčku, dovozio so, tako je stvorio nešto kapitala, napravio malu elektranu kraj Pirota i zajedno s tadašnjim opančarima bracom Cekić napravili su fabriku za proizvodnju gumene obuće.
To >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je bila mala zanatska radionica koja je trajala do Drugog svetskog rata, a za vreme rata nije radila.
Pre rata su pravili gumene opanke. Posle rata Tigar je nacionalizovan i nastavio da proizvodi čizme i gumene opanke, to je bila potreba u ono vreme.
Nekoliko godina posle rata zaključeno je da treba da se gradi fabrika auto guma i ona je puštena u rad '59. godine. U prvo vreme bilo je jako teško, znanja nije bilo jer auto guma je vrlo ozbiljan posao. Dešavalo se tih dana, kažu starije kolege, da od 1.000 guma 900 bude škart dok nije polako počelo da ulazi znanje i da se probija tehnologija kakva treba.
I tako je u Pirotu formiran industrijski kompleks - Fabrika obuće na staroj lokaciji je nastavila da radi obuću a novi pogon počeo je da proizvodi tzv. dijagonalne gume, u to vreme to je bila raspoloživa tehnologija u Jugoslaviji.
Auto guma je izazovan proizvod, ma koliko izgledala jednostavno - crna, okrugla, ona je izuzetno složena po konstrukciji, po izazovima, u njoj ima više mašinstva, elektronike i hidraulike nego u nekim drugim na izgled zahtevnijim proizvodima. Zahteva multidisciplinarno znanje, pristup koji nije vezan samo za jednu struku. Vrlo je bitan sigurnosni elemenat, jer je guma jedina veza vozaca s podlogom dok vozi.
U svakom slučaju bio je to atraktivan proizvod i razvijao se.
U međuvremenu, Tigar je razvio i proizvodnju lepila i hemijskih proizvoda da bi zadovoljio potrebe za materijalom u gumarskoj proizvodnji. Napravljena je nova hala. Zatim se ušlo u program gumeno-tehničke robe, za koji je napravljena hala, da prati Zastavu s prvom ugradnjom, kao i sa prvim gumama.
I tako je bilo sve do 1970. godine a onda je Tigar sopstvenim snagama napravio prvu radijalnu auto gumu - to je bio početak ozbiljnog napora da se unapredi kvalitet, da se izgradi pozicija tog proizvoda i unapredi ekonomija.
Kad ste vi došli u Tigar?
Došao sam 1969 -70. godine. Završio sam elektrotehniku u Beogradu, elektrotehnika i telekomunikacije, bio sam stipendista Tigra. Vratio sam se u Pirot i počeo da radim. Stvarno je to jedan izazovan posao koji ne traži samo usko stručno znanje nego povezivanje različitih oblasti. Mene je to privlačilo, da zavirim u tajne svega toga....
Ko je tada bio direktor?
Radmilo Marinković, ekonomista, čovek koji je odmah posle rata dobio fabriku da je startuje, poslala ga Partija... Imao je dosta čvrst stav, vrlo principijelan, ali se nije mešao u tehniku.
Jedna druga ličnost bila je dominantna na tehničkom planu, to je Dragiša Cirić, direktor Razvoja, diplomirani tehnolog, jedan iz Tigrovih timova stručnjaka tehnološke orijentacije koje je Tigar slao da završe specijalizovani gumarski koledž u Engleskoj. On je bio čovek koji je nas mlade generacije izveo u svet i otvorio put istraživanjima i traženijim partnera.
Šta je tada bilo od gumarske industrije u Jugoslaviji?
Odluke su bile da se fabrike grade u Borovu, Kranju i Pirotu. Kasnije se pojavio i Kruševac.
Na kojim poslovima ste počeli da radite?
Na montaži i puštanju u rad mašina francuske firme "Zelan Gazuit". S tim sam krenuo kao pripravnik, položio pripravnički ispit i radio jedno vreme isključivo u Održavanju.
Polako se cela ta proizvodnja razvijala. Prva radijalna pneumatika je stvarno bila dobra, ali imala je jednu manu - stvarala je neki zvižduk u krivinama, kao kad zviždite ustima, pa smo je zvali "pevajuća guma". Otkrili smo da je razlog bio u jednako dizajniranim spoljnim segmentima gume što je stvaralo neki sinterovani zvuk kao zvižduk. Shvatili smo da to što imamo ne može da bude dovoljno dobro za uspešno poslovanje preduzeća i prodor na šire tržište. Bili smo svesni šta su nam nedostaci, imali smo prilike da uzmemo u ruke gume drugih proizvođača, da ih isečemo i testiramo. Bilo nam je potrebno novo tržište, ali pre svega strateški partner koji je u stanju da ponudi i obezbedi pristup rezultatima fundamentalnog razvoja za koji su bila potrebna velika sredstva.
Nastavlja se
