Izvor: B92, 20.Jan.2012, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finansijski rat zbog grčkih deonica
Velike svetske banke i investicioni fondovi zahtevaju da kamata za nove obveznice ne bude ispod 5 odsto, dok Nemačka i MMF traže kamatne stope ispod 4 odsto.
Potpuno je neizvestan ishod pravog finansijskog rata oko razmene grčkih državnih deonica sa privatnim investitorima.
Ova komplikovana finansijska operacija, ako dođe do sporazuma, trebalo bi da smanji grčki dug za oko 100 milijardi evra.
Time bi se uspešno okončala prva i manje teška etapa u spasavanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Grčke od bankrota, a i dobila značajna etapa u konsolidaciji evrozone.
ŠOJBLE: PRIVATNI INTERESI
I nemački ministar ekonomije Volfgang Šojble javno je obznanio da "privatni kreditori logično promovišu svoje interese, ali da Evropa mora da vodi računa o održivosti grčkog duga i ne sme da dozvoli rizik previsokim kamatnim stopama”.
Međutim, pojavile su se nepremostive razlike. Velike svetske banke i investicioni fondovi, koje u pregovorima predstavlja direktor Međunarodnog monetarnog instituta Čarls Dalaras, zahtevaju da kamata za nove obveznice ne bude ispod pet odsto, dok Nemačka i MMF traže kamatne stope ispod četiri odsto.
Berlin odlučno demantuje da želi da se upliće u pregovore Grka sa privatnim bankama i fondovima, ali druga strana negoduje što Angela Merkel ne dozvoljava da se kamate otrgnu kontroli i ugroze "kresanje” grčkog duga.
Potpora čvrstom berlinskom stavu stiže i od MMF-a, čiji zamenik generalnog direktora Dejvid Lipton opominje da bi visoke stope mogle da ugroze likvidnost, što dovodi do stagnacije privrednog rasta.
Zato će dogovor koji je grčki ministar ekonomije Evangelos Venizelos gotovo priveo kraju sa predstavnikom PSI (sektor privatnih investitora) Čarlsom Dalarasom, verovatno biti storniran. Grci su načelno pristali na kamatu od 4 do 4,5 odsto, a bilo je pitanje sata da se cenkanje privede kraju.
Nezadovoljan razvojem situacije u kojoj zvanično neutralni Berlin indirektno reže profite privatnim kreditorima Čarls Dalaras je zapretio da procedura mora da se privede kraju. U suprotnom Grčka će se naći u ćorsokaku, jer 20. marta mora da uplati 14,5 milijardi evra.
