Izvor: Politika, 18.Jul.2011, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropske stresne banke ne prete Srbiji

Austrijska Folks i grčka Eurobank EFG kod nas su stabilne i ne mogu da iznesu „naše” pare iz zemlje da bi spasavale matice banke – U slučaju sistemske krize država može da garantuje štedne uloge veće od 50.000 evra

U slučaju prelivanja „finansijske zaraze” iz susednih zemalja kod nas, štediše koje novac drže u grčkim i italijanskim bankama nemaju razloga za brigu. Evropsko regulatorno telo za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bankarstvo saopštilo je da je osam od ukupno 90 banaka na Starom kontinentu palo na stres-testu, koji je trebalo da pokaže kako bi ove finansijske kuće prebrodile nove šokove. Od banaka koje imaju filijale u Srbiji, na testu su pale austrijska Folks i grčka Eurobank EFG. Prema objašnjenjima stručnjaka, to znači da ove institucije nemaju dovoljno sredstava da u slučaju krize zaustave ozbiljne poremećaje. Poznavaoci ekonomskih prilika, ipak, poručuju štedišama da mogu mirno da spavaju.

U Narodnoj banci Srbije ističu da su sve banke koje rade kod nas sigurne, dobro kapitalizovane i redovno ispunjavaju svoje obaveze. U centralnoj monetarnoj instituciji podsećaju da „sve banke koje posluju u Republici Srbiji predstavljaju pravna lica sa sopstvenim kapitalom, koji isključivo služi za obezbeđenje sigurnosti poverilaca tih banaka u Srbiji i ne može se odavde povući”.

U Eurobanci EFG objašnjavaju da posluju po propisima NBS-a, koji su stroži od regulative Evropske unije.

– Sve banke u Srbiji, uključujući Eurobank EFG, imaju visoku adekvatnost kapitala, likvidne su i redovno ispunjavaju finansijske obaveze, jer iza njih stoji i država sa obaveznim garancijama zaštite depozita. Treba napomenuti da je Eurobank EFG konstantno među najkapitalizovanijim bankama na tržištu i jedna od vodećih pet, po bilansnoj aktivi – objašnjavaju u ovoj banci.

Dodaju da je prošlonedeljni stres-test bio posebno rigorozan za grčki bankarski sistem, jer je prvi put obuhvatio scenario znatnog gubitka na svim vrstama grčkih državnih obveznica, kao i na kreditima sa državnim garancijama, zajedno sa očekivanjima o smanjenju prihoda, povećanju rezervisanja za kreditne rizike na godinu dana za najmanje 50 odsto.

– Sve grčke banke su zapravo uspešno položile stres-test, kao što je i potvrđeno u saopštenjima od grčkog Ministarstva finansija i centralne banke Grčke.

Treba pojasniti da je Evropsko regulatorno telo za bankarstvo objavilo rezultate koji su bili bazirani na pretpostavkama statičkog bilansa stanja na kraj decembra 2010. godine, ne uzimajući u obzir određene strateške akcije koje su kompletirane ili u postupku realizacije. Isključivo iz tehničkih razloga, određene inicijative koje je Eurobank EFG do danas obezbedila ili nisu objavljene pre 31. decembra prošle godine – pojašnjavaju u ovoj finansijskoj instituciji.

Takođe, po važećim zakonima države Srbije postoji i mehanizam „za ne daj bože” koji može da zaštiti stanovništvo od eventualnih rizika. Prema rečima Boška Živkovića, predsednika Saveta guvernera, to je omogućeno krajem prošle godine nakon što je usvojen paket izmena i dopuna zakona koji predviđaju na koji način će se zaštititi poreski obveznici u slučaju proglašenja sistemske krize ili eventualne likvidacije neke banke.

– Nema nikakvih razloga za strah. NBS može da kontroliše tokove kapitala, kao i kako se kratkoročni zajmovi ovdašnjih banaka usmeravaju nazad prema maticama. Nikakve ozbiljne promene nisu uočene. Ukoliko ih i bude, ponovo ćemo, u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom, obnoviti Bečku inicijativu iz 2009. godine, koja je obavezivala banke da sredstva ne povlače iz Srbije tako što će zadržati isti nivo izloženosti – objašnjava Živković.

Država, po zakonu garantuje za štednju do 50.000 evra, ali je antikriznim paketom usvojen dodatni vid garancije. Po Zakonu o depozitima, da bi se osigurala stabilnost finansijskog sistema vlada može da donese odluku kojom će u određenom periodu obezbediti veću zaštitu deponenata. To podrazumeva povećanje garantovanog iznosa na sumu veću od 50.000 evra ili proširenje kruga deponenata, čija se štednja smatra osiguranom.   

– Cilj ovih mera je da se spreči širenje panike – objašnjava Boško Živković.

Da država može smirujuće da deluje na štediše najbolji primer je situacija s kraja 2008. godine, kada su štediše za vrlo kratko vreme povukle oko milijardu evra iz banaka. Kreatori ekonomske politike su tada reagovali, pa je umesto dotadašnjeg iznosa od tri hiljade evra, država garantovala za štednju do 50.000 evra. To je podseća Živković, dobrim delom uticalo da se kasnije, tokom krize, novac koji se odlio iz banaka vrati u filijale.

Ni ekonomista Saša Đogović ne vidi da rizici iz Italije ili Grčke mogu da se preliju kod nas. Kako kaže, banke imaju dovoljno kapitala da mogu da izmiruju svoje obaveze.

Bivša ministarka finansija Diana Dragutinović ovaj rizik je predvidela pre više od godinu dana kada je najavila usvajanje paketa zakona koji bi trebalo da obezbedi finansijsku stabilnost u slučaju proglašenja sistemske krize. Šest meseci kasnije, odnosno krajem prošle godine donete su izmene i dopune Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, ali i Zakona o bankama, osiguranju depozita i Agenciji za osiguranje depozita. Osnovni cilj zakonskog paketa za „ne daj bože” bio je stvaranje pravnih pretpostavki za blagovremenu akciju državnih organa, koja bi sprečila krizne situacije ili uticala na ublažavanje njihovih efekata. Namera države bila je i zaštita interesa štediša, kao i umanjenje državnih troškova u slučaju spasavanja banaka, koje svojim poslovanjem mogu ugroziti finansijsku stabilnost.

Anica Telesković

objavljeno: 19.07.2011

Nastavak na Politika...