Izvor: Politika, 28.Jun.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska banka i dalje će pomagati Grčku
Grci iz banki povukli osam milijardi evra u protekloj nedelji, banke od danas zatvorene, a novčane transakcije ograničene
Od našeg dopisnika
Atina – Evropska centralna banka je odlučila da i dalje kroz mehanizam ELA podržava likvidnost grčkih banka na pređašnjem nivou i na taj način pomogne održavanju stabilnosti bankarskog sistema Grčke, koji je ugrožen zbog ogromnog odliva novca u poslednjih nedelju dana, naročito nakon odluke vlasti da se organizuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << referendum na kojem bi se građani izjasnili prihvataju li reforme koje od njih traže poverioci.
Ministar finansija Janis Varufakis demantovao je pisanje zapadnih medija da će grčke banke danas ostati zatvorene i da se u njih uvodi kapitalna kontrola, što znači ograničenje novčanih transakcija i smanjenje suma koje mogu da se podižu iz bankomata. Međutim, donošenje odluke kojom će se smanjiti oticanje novca i regulisati poslovanje banaka treba uskoro očekivati.
Pred bankomatima i dalje, dan i noć, stoje stotine ljudi koji čekaju da pokupe poslednje zalihe evra. Nema mnogo nervoze tipične za grčki mentalitet, građani su strpljiviji nego obično. Iznenađuje količina novca kojom Grci raspolažu. Za samo nedelju dana iz banaka je podignuto osam milijardi evra, u proteklih šest meseci čak oko 40 milijardi evra, ne računajući onih 250 milijardi koje su u poslednjih nekoliko godina krize već prebačene van zemlje. Država je uspela da obezbedi i 1,5 milijardi evra za penzije.
Sutra sporazum o finansiranju Grčke prestaje da važi. Od preksutra uveče, Atina više neće imati pristup evropskim fondovima a do ponoći mora da MMF-u plati dug od 1,6 milijardi evra. Kristin Lagard, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, ponovila je da odlaganja isplate nema i da, ukoliko Atina ne ispuni obavezu, smatraće se bankrotom.
Ako Grci na referendumu odbiju mere na kojima insistira Brisel, verovatan ishod je izlazak zemlje iz evrozone i povratak na drahmu. Ali, kako su pokazala poslednja ispitivanja javnog mnjenja, 57 odsto građana to ne želi i smatra da je sporazum sa zajmodavcima bolji od napuštanja monetarne unije.
To, izgleda, ne želi ni grčka vlada, koja uverava Brisel da cilj referenduma nije izjašnjavanje o monetarnoj uniji, jer je opredeljenje Atine da ostane u evropskoj porodici, koja pak mora da razume njenu potrebu da se izvuče iz recesije i ponovo stane na noge. Reforme kakve se od nje traže, ocenio je premijer Aleksis Cipras, dovele bi do sasvim suprotnog efekta.
I Evrogrupa, koja okuplja ministre finansija zone u kojoj se koristi evro, delimično je odstupila od stava da su za za Grčku zatvorena vrata za pregovore. To je bila prva reakcija na Ciprasovu iznenadnu odluku, za koju se u Briselu saznalo preko društvenih mreža, da raspiše referendum u trenutku kada se već činilo da popušta pred zahtevima poverilaca. Volfgang Šojble, nemački ministar finansija, i dalje je nepopustljiv i kaže da „Grčkoj nema mesta u evrozoni sa politikom premijera Ciprasa”.
Evrogrupa, koja je po oceni Atine postupila krajnje netaktično kada je sa jučerašnjeg hitnog zasedanja isključila grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa, ozbiljno je razmotrila argumente za i protiv izlaska Grčke iz evrozone. Po rečima njenog predsednika Jerona Dijselbluma, zaštitni mehanizam je dobro razrađen, monetarna unija je stabilna ali u svakom slučaju treba i dalje pružati tehničku podršku grčkim bankama u kriznom periodu.
Referendum je i zvanično raspisan za 5.juli. Rasprava u parlamentu je trajala 13 sati, bila je dramatična i sa mnogo ružnih reči i optužbi, ali je održavanje referenduma podržalo 178 poslanika, među njima i ultra-desničarska Zlatna zora. Protiv je bilo 120 poslanika iz konzervativne, Samarasove Nove demokratije, PASOK-a i Komunističke partije.
Za Ciprasa je debata u skupštini bila još jedna prilika da poveriocima i političkim protivnicima poruči da će levičarska vlada „poštovati rezultate plebiscita, braniti demokratiju, narodni suverenitet i tekovine EU”. Naglasio je da „vlada neće dozvoliti da Šojble i Dijselblum odlučuju o demokratskom pravu naroda da izađe na referendum” niti slepo prihvatiti dodatne mere koje bi „predstavljale poniženje grčkog naroda”.
Grčka uverava i da referendumom ne želi da se izjašnjava o monetarnoj uniji, jer je opredeljenje Atine da ostane u evropskoj porodici, koja pak mora da razume njenu potrebu da se izvuče iz recesije i ponovo stane na noge. Reforme kakve se od nje traže, ocenio je Cipras, dovele bi do sasvim suprotnog efekta.
Evrozona je spremna da, pod uslovom da Grci na referendumu kažu „da“ zahtevima poverilaca, ponovo traga za rešenjem,novim sporazumom. Jer, s eventualnim odlaskom Grčke, niko ne može do kraja da bude siguran kako će se stvari odvijati – hoće li na vlast doći krajnje populističke snage, još radikalnije snage, da li će se ekonomski pritisnuta Grčka okrenuti Rusiji koja će momentalno ukinuti sankcije na uvoz grčkih poljoprivrednih proizvoda... Strahuje se da u tom slučaju Grčka više neće zadržavati protok izbeglica već će ih propuštati u Evropu. Napuštanjem evrozone svakako bi promenila geopolitičku kartu regiona. Otvorila bi se vrata za više kineskih investicija u grčke luke i prodor njene robe u Evropu.
Francuska poziva Atinu da se vrati pregovorima
Pariz – Francuski premijer Manuel Vals izjavio je da postoji „realan rizik” da Grčka napusti evrozonu ukoliko grčki narod na referendumu glasa protiv predloženog dogovora Evropske unije o dugu i pozvao je Atinu da se vrati za pregovarački sto.
Austrijski ministar finansija Hans Jorg Šeling ocenio je da je izlazak Grčke iz evrozone gotovo neizbežan.
„Grčka je sama kriva za neuspeh pregovora”, upozorio je Šeling u intervjuu za austrijski list Prese, čije delove prenosi Beta.
Izlazak Grčke iz evrozone je „formalno moguć jedino ako vlasti u Atini zvanično podnesu zahtev za izlazak iz Evropske unije”, precizirao je Šeling i ocenio da posledice izlaska iz evrozone ne bi bile toliko loše po ostale zemlje te zone koliko po Grčku.
