Izvor: B92, 25.Jun.2010, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropljani strahuju od siromaštva
Brisel -- Tri četvrtine stanovnika evropskih zemalja zabrinjava rast siromaštva, a najveći pesimizam ispoljavaju stanovnici Grčke, Francuske i Bugarske.
U tim zemljama se osiromašenja plaši čak 80 odsto anketiranih, pokazalo je istraživanje Evrobarometra.
Duboki pesimizam pokazuju i žitelji zemalja istočne i jugoistočne Evrope, dok u Nemačkoj rast siromaštva zabrinjava 57 odsto anketiranih. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Najbolje raspoloženje je u Švedskoj, gde rast siromaštva zabrinjava samo 22 odsto učesnika istraživanja.
Komesar Evropske unije za socijalna pitanja Laslo Andor smatra da percepcija ljudi veoma verno odslikava realno stanje stvari. "Kriza je, a većina Evropljana danas ima problem da sastavi kraj s krajem", kazao je Andor.
Istraživanje je istovremeno pokazalo da je, u poređenju s prošlom godinom, praktično nepromenjen broj ljudi koji nemaju dovoljno sredstava za život. Dok je u julu 2009. godine 18 odsto anketiranih izjavilo da su u toku godine jednom ili više puta imali problem sa plaćanjem svakodnevnih troškova, ove godine je takvih 17 procenata.
Istovremeno, vlade evropskih zemalja masovno smanjuju javnu potrošnju u nastojanju da izbegnu širenje grčke dužničke krize na ostatak Evrope i da vrate poverenje investitora u zajedničku evropsku valutu evro.
Nemačka je, kao najsnažnija evropska privreda, početkom meseca odredila tempo kada je objavila najdrastičnije mere smanjivanja budžetskog deficita još od drugog svetskog rata. Tokom naredne četiri godine u Nemačkoj će biti ukinuta brojna socijalna davanja i biće zatvoreno deset hiljada radnih mesta u javnom sektoru.
I druge zemlje Evropske unije, suočene sa daleko većim rupama u budžetu od nemačkih, sada treba da se - pretvore u Nemce. Francuska je podigla starosnu granicu za odlazak u penziju i povećala poreze, Španija je smanjila plate zaposlenih u javnim sektoru i uvela reforme na tržišta rada.
U isto vreme, u Grčkoj i Rumuniji su organizovani masovni ulični protesti zbog drastičnih mera štednje uvedenih kao uslov za kredite Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda.
