Izvor: B92, 26.Jan.2015, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa ne popušta, Cipras na potezu
Dan pošto je u Grčkoj na izborima pobedu odnela Siriza, sve evropske institucije saglasne su u jednom – nema otpisa duga i mere štednje se moraju nastaviti.
Nemačka kancelarka Angela Merkel očekuje da će nova grčka vlada poštovati dogovor koji je postigla sa međunarodnim kreditorima Grčke, izjavio je njen portparol Štefen Zajbert.
"Naše je mišljenje da je važno da nova vlada nastavi da primenjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mere za nastavak ekonomskog oporavka Grčke. To znači i da Grčka treba da poštuje ono što je ranije dogovorila", rekao je Zajbert, a prenela agencija AFP.
Upitana o obećanju koje je dao Cipras o restrukturiranju duga zemlje, čelnica MMF-a je bila jasna da ne može biti reči o brisanju grčkog duga, ali i da su "na stolu" različite hipoteze, o kojima će se razgovarati sa grčkim vlastima i evropskim partnerima. Iako je Lagard odbila da iznese više detalja o tome, izvor Monda upućen u tu problematiku smatra da bi razgovori mogli da se odnose na obim, kamatnu stopu i rok otplate grčkog duga.
Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard izjavila je da nema govora o brisanju grčkog duga i da je prioritet MMF-a dijalog s novim grčkim vlastima o programu strukturnih reformi.
"Nema govora o brisanju grčkog duga, jer je to pitanje jednakosti zemalja Evropske unije. Postoje interna pravila koje članice zone evra treba da ispune. Ne možemo da pravimo posebne kategorije za neku konkretnu državu", rekla je Kristin Lagard u intervjuu za današnje izdanje pariskog lista Mond.
Posle pobede levičarske stranke Sirize na prevremenim parlamentarnim izborima u Grčkoj, generalna direktorka MMF-a je rekla da je prioritet te institucije "ponovno angažovanje dijaloga s novim vlastima, posebno o strukturnim reformama zemlje".
U okviru drugog plana medjunarodne pomoći, ostaje još 3,6 milijardi evra da se isplati Grčkoj. Međutim, ta isplata je moguća ukoliko Grčka sprovede strukturne reforme kako to zahtevaju međunarodni kreditori - MMF, Evropska komisija i Centralna evropska banka.
"To uključuje reforme državnog aparata, sistema naplate poreza, kao i skraćivanje sudskih postupaka. To nisu mere štednje, već suštinske reforme koje su još potrebne u Grčkoj", rekla je Kristin Lagard.
Predsednik Evrogrupe Jeren Dijselblen izjavio je u Briselu, komentarišući pobedu levičarske stranke Siriza na nedeljnim izborima u Grčkoj, da pripadnost evrozoni "znači poštovanje svih prethodnih sporazuma".
"Na osnovu toga smo spremni da radimo" s novom grčkom vladom, rekao je Dijselblen.
Evropska komisija je saopštila da u potpunosti poštuje "suvereni i demokratski izbor Grka", izjavio je portparol Komisije Margaritis Scinas. "Grčka je ostvarila značajan napredak i spremni smo da joj pomognemo u izazovima koji su joj ostali, a to su reforme", rekao je Scinas.
Pitanje grčkog duga, koji je dostigao 177 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), ne predstavlja hitan prioritet, rekao je Dijselblem i rekao da će Evrogrupa nastaviti da radi s Grcima, "u vezi sa održivošću duga".
"Suviše je rano da se o tome sada govori", rekao je predsednik Evrogrupe naglašavajući potrebu da Grčka treba s kreditorima da zaključi petu reviziju tekućeg programa pomoći.
Lider Sirize Aleksis Cipras izjavio je pre pobede na izborima da želi da obustavi oštre mere štednje uz obećanje da će pokrenuti nove pregovore o dugu Grčke.
Cipras je predložio rešenje po ugledu na Konferenciju u Londonu 1953, kada su zapadne sile otpisale glavnicu duga Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog rata.
Mere štednje su Grčkoj nametnuli Evropska unija i MMF da bi se nastavila finansijska podrška od ukupno preko 240 milijardi bez koje bi vlasti u Atini teško mogle da izbegnu državni bankrot.
Finski premijer Aleksandar Stub izjavio je da se protivi otpisu grčkog duga, ali da je Finska spremna na pregovore o uslovima paketa pomoći Grčkoj i njegovom produženju.
"Nismo spremni na otpis grčkog duga, ali smo očigledno spremni da razgovaramo o različitim programima", rekao je Stub novinarima u Helsinkiju. On je izrazio očekivanje da će Grčka ispoštovati ranije obaveze prema kreditorima, uprkos pobedi levičarske stranke Sirize na parlamentarnim izborima u Grčkoj i njenom obećanju da će pregovorati o uslovima pomoći Grčkoj i tražiti otpis velikog dela duga od 240 milijardi evra.
"Ostajemo pri onome što smo dogovorili, ali možemo da produžimo kreditni program", izjavio je Stab, prenela je agencija Frans pres.
Finska je 2011. godine, kada je Grčkoj odobren drugi paket međunarodne pomoći, zauzela oštriji stav od preostalih članica evrozone, zatraživši od Atine kolateral u zamenu za dodelu dela finansijske pomoći čija je ukupna vrednost bila 159 milijardi evra.
Finski premijer je, takođe, rekao da, u sklopu uslova grčkog paketa pomoći, nema prostora za radikalne promene, jer se o tim uslovima već dva puta pregovaralo.
"Istina je da su uslovi grčkog paketa pomoći u ovom trenutku veoma fleksibilni. Moramo da ostanemo pri datim obećanjima, jer je kršenje obećanja ključni razlog za izbijanje krize", zaključio je Stub.
