Izvor: B92, 03.Jul.2023, 08:18

Evropa i politika: Ultradesničarske stranke u usponu širom kontinenta

Uspeh u Nemačkoj i Grčkoj podstiče stranke tvrde desnice; sada gledaju na španske izbore.

Francuska balansira na ivici noža.

Ispunjena je strepnjom dok se nemiri šire čitavom zemljom, izbijajući iz često socijalno zapostavljenih predgrađa - nakon što je policija nadomak Pariza fatalno upucala sedamnaestogodišnjaka iz francusko-alžirske porodice.

Ovakve vrste nereda nisu neuobičajene u Francuskoj.

Ali, intenzitet osećanja koja su zahvatila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zemlju, bilo među onima koji saosećaju sa policijom ili sa predgrađima i porodicom žrtava - nije viđena u Francuskoj još od leta 2005. godine.

I dok se predsednik Emanuel Makron vidno muči da uspostavi kontrolu nad situacijom, njegova politička protivnica sa krajnje desnice - Marin Le Pen - sa čvrstim bezbednosnim i antiimigrantskim porukama - mogla bi da izvuče korist na biralištima.

Postepeno nestaju stari tabui koji korene vuku iz 20. veka i razornog evropskog rata protiv nacista i fašističke Italije, koji su značili da je većina glasača smatrala da ne smete više nikada da glasate za ekstremnu desnicu, a da glavnotokovske političke stranke odbijaju da sarađuju sa grupama sa krajnje desnice.

Živela sam u Beču 2000. godine kad je desni centar prvi put ušao u vladinu koaliciju sa ultradesničarskom Slobodarskom partijom.

To je završilo u vestima širom sveta.

Evropska unija je čak udarila packe Beču diplomatskim sankcijama.

Danas, zemlju sa trećom najvećom ekonomijom u EU, Italiju, predvodi Đorđa Meloni, čelnica partije sa neofašističkim korenima.

U Finskoj, posle tri meseca rasprave, ultradesničarski nacionalisti ušli su u koalicionu vladu.

U Švedskoj, čvrsto antiimigrantske, antimultikulturalne Švedske demokrate su druga najveća partija u parlamentu, pružajući podršku tamošnjoj desničarskoj koalicionoj vladi.

U Grčkoj su u nedelju tri izrazito desničarske stranke osvojile dovoljno glasova da uđu u parlament, dok je u Španiji kontroverzna nacionalistička partija Voks (Vox) - prva uspešna ultradesničarska partija u Španiji još od smrti fašističkog diktatora Fransiska Franka 1975. godine - nadmašila sva očekivanja na skorašnjih regionalnim izborima.

Govorka se da bi mogla da osnuju koalicionu vladu sa konzervativcima posle nacionalnih izbora za tri nedelje.

A tu su i ultrakonzervativne, autoritarne vlade u Poljskoj i Mađarskoj.

Tom spisku zaista nema kraja.

Među ovim zemljama je čak i Nemačka, još osetljiva na vlastitu nacističku prošlost.

Tamošnje ankete daju prednost ultradesničarskoj Alternativi za Nemačku (AFD) ili govore da makar stoji rame uz rame sa Socijaldemokratama (SDP) kancelara Olafa Šolca.

Prošlog vikenda je kandidat AFD-a prvi put osvojio lokalnu vlast.

SPD je to nazvao "političkim probijanjem brane".

Šta se, dakle, dešava?

Da li milioni evropskih glasača zaista oštro zaokreću udesno?

Ili su to više glasovi iz protesta?

Ili možda znak polarizacije između urbanih liberalnih glasača i konzervativnog ostatka?

I na šta uopšte mislimo kad stranke opisujemo kao "ultradesničarske"?

Pogledajte samo koliko tvrdo neki glavnotokovski političari umeju da zvuče, naročito pred izbore, kad je u pitanju imigracija - uzmite holandskog premijera desnog centra Marka Rutea, ili kad je u pitanju bezbednost - na tebe mislim, samoproklamovani centristo, Emanuele Makronu.

Mark Leonard, direktor Evropskog saveta za spoljne poslove kaže da prisustvujemo ogromnom paradoksu.

S jedne strane, mnogi glavnotokovski političari su poslednjih godina prigrabili slogane i stavove sa krajnje desnice, nadajući se da će im oduzeti njihove pristalice.

Ali čineći to, oni u stvari pomažu da krajnja desnica deluje prihvaćenije.

Osvrnuli su se na društveno-političke posledice - da ne govorimo o ekonomskim - koje je Bregzit imao u Velikoj Britaniji i mnogi su zaključili da bi izlazak iz EU doveo do dodatne destabilizacije u svetu koji već deluje veoma nestabilno.

Pomislite samo: pandemija kovida, život u komšiluku sa agresivnom, nepredvidivom Rusijom, zabrinutost zbog Kine, izlaženje na kraj sa rastućim troškovima života - sa milionima evropskih porodica koje i dalje pate od posledica ekonomske krize iz 2008. godine.

Ankete sugerišu da je EU popularnija među Evropljanima u ovom trenutku nego što je bila godinama unazad.

I tako, ultradesničarske partije sada govore o reformisanju EU umesto o izlasku iz nje.

I predviđa se da će ostvariti dobre rezultate na izborima za Evropski parlament sledeće godine.

Džordžina Rajt, pariska direktorka Evropskog programa Instituta Montenj, rekla mi je da veruje kako je uzrok renesanse krajnje desnice u Evropi uglavnom nezadovoljstvo političkim glavnim tokom.

Na primer, trenutno u Nemačkoj svaki peti glasač tvrdi da je nezadovoljan koalicionom vladom.

Rajt je rekla da mnoge glasače u Evropi privlači otvorenost i glasnost partija sa krajnje desnice i da postoji opipljivo nezadovoljstvo tradicionalnim političarima koji nemaju odgovora na pitanja u tri ključne sfere života:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na B92...