Izvor: Blic, 21.Feb.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Evrolend“ pomaže Grčkoj
Zemlje iz grupacije zone evra trebalo bi da izdvoje od 20 do 25 milijardi evra da bi pomogle svojoj ugroženoj članici Grčkoj koja je suočena s teškom finansijskom krizom, objavljeno je juče u Berlinu.
Nemački magazin „Špigl" izveštava u najnovijem izdanju, pozivajući se na izvore u nemačkom ministarstvu finansija, da će suma pomoći Grčkoj za svaku članicu „evrolenda" biti utvrđena na osnovu njenog udela u kapitalu Evropske centralne banke (ECB).
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />Predstavnik ministarstva finansija Nemačke nije, međutim, želeo da komentariše taj izveštaj koji upućuje na zaključak da bi se navedena pomoć Atini uputila u vidu zajma i bankarskih garancija.
U izveštaju „Špigla" se navodi da bi članice zone evra još trebalo da odmere pojedinačno učešće u tom paketu pomoći i istovremeno ukazuje da će Nemačka uložiti u fond za pomoć Grčkoj između četiri i pet milijardi evra.
Nemačka vlada, koju predvodi kancelarska Angela Merkel, do sada je odlučno odbijala da obeća pomoć Grčkoj, uprkos raširenoj bojazni da bi finansijski kolaps u toj zemlji u znatnoj meri oslabio evro koji je zajednička valuta u monetarnoj uniji sa ukupno 16 članica Evropske unije (EU). Zvaničnici u Berlini su, inače, više puta ponovili spremnost da se na Grčku i druge članice zone evra, opterećene visokim dugovima, izvrši dodatni pritisak kako bi oštro smanjile previsoke budžetske deficite. Predstavnik nemačke vlade je prošle sedmice izjavio agenciji Rojters da vlada u Berlinu razmatra mogućnost kupovine grčkih vladinih obveznica kako bi pomogla vladi u Atini da konsoliduje oslabljene državne finansije.
Postoji i mogućnost da se cela operacija otkupa grčkih obveznica obavi uz pomoć nemačke državne razvojne banke – KfW – na taj način što bi se kao garanti za taj posao pojavile i moćne komercijalne bankarske organizacije iz Nemačke. Najnoviji izveštaji iz nemačkog finansijskog centra u Frankfurtu, gde se nalazi i sedište ECB, pokazuju da u tom berzanskom centru vlada sve veća zebnja ne samo zbog krize u Grčkoj, već i vrlo problematične finansijske situacije u drugim članicama zone evra, uključujući Španiju, Portugal i Italiju.
Grčka je sada, prema proračunima eksperata, opterećena dugovima u vrednosti većoj od 300 milijardi dolara, a lane je imala budžetski deficit od 12,8 odsto vrednosti ostvarenog bruto domaćeg proizvoda.
