Izvor: Politika, 18.Maj.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro na raskrsnici
Stabilizacionim planom vrednim 750 milijardi evra EU je dobila vreme, ali nije otklonila strukturni problem koji ju je doveo do ivice kolapsa
Opasnost od dezintegracije evropske monetarne zajednice nije do kraja otklonjena, ali milijarde pomoći za sada su zaustavile prekomerno saplitanje evra, ocenio je za naš list prof. dr Davor Savin, posle odluke EU i MMF-a da Grčkoj odobre 45 milijardi evra pomoći kako bi joj se omogućilo da otplati dug koji je dospeo ovog meseca. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
– Ovim stabilizacionim planom EU je dobila vreme, ali nije otklonila strukturni i institucionalni problem koji je najveću monetarnu aglomeraciju sveta doveo do ivice kolapsa. Plan je poslao poruku finansijskom tržištu da Unija neće dopustiti raspad evrozone, što je tržište namah prihvatilo, reagujući pozitivno – evro je ojačao. Oživeli su, takođe, i berzanski indeksi. Euforija je, međutim, trajala svega jedan dan, koliko je bilo potrebno da se postavi nekoliko pitanja o makroekonomskom scenariju na koja nije bio ponuđen smisleni odgovor. Zbog toga su nepovoljni tržišni trendovi nastavljeni. Poslednjih dana evro je pao na najniži nivo u odnosu na dolar u proteklih 18 meseci. Ta tendencija će se po svoj prilici produžiti bar još neko vreme”, procenjuje dr Savin.
Da bi u zemljama različite ekonomske strukture i industrijske moći funkcionisao zajednički novac, podseća Savin, bila su predviđena određena monetarna i fiskalna pravila koja je svaka država morala ispuniti da bi mogla da postane članica evroporodice. Grčka je, međutim, koristila netačne statističke podatke o stanju svog javnog duga i budžetskog deficita. Premda nije ispunjavala nijedan fiskalni kriterijum, ušla je u EMU, što se danas pokazuje kao greška, podjednako za nju i za Evropu.
Kamatne stope su Grčkoj kao novopridruženoj članici Unije odmah snižene, krediti su obilno priticali, unutrašnja potrošnja je rasla, socijalna prava proširena (u proseku grčki radnik odlazi i do 10 godina ranije u penziju nego nemački). Na drugoj strani, privreda nije bila osposobljena da većom efikasnošću odgovori na rastuću konkurenciju na međunarodnom tržištu robe i usluga. Kao članica zajedničke valute zemlja nije mogla da depresira valutu, niti da po volji snižava kamate, što je u nadležnosti ECB. Jedini način da poveća svoju konkurentsku sposobnost jeste sniženje troškova poslovanja, prevashodno plata i podizanje produktivnosti.
Grčka je, tvrdi Savin, bila nespremna da učini i jedno i drugo. Finansijsko tržište ocenjuje da to neće uspeti ni sada, uprkos oštrim restriktivnim merama kojima je, pod pritiskom, pribegla i zbog toga tretira grčke državne obveznice kao drugorazredne. Stabilizacione mere, smanjenje plata, viši porez na dodatu vrednost, reduciranje javne potrošnje, oporezovanje od bazena do čamaca i jahti, podizanje granice penzionisanja i druge, još više će oboriti rast BDP i na taj način umanjiti ukupne poreske prihode. Fiskalna situacija će se pogoršati.
EU će Grčkoj uplatiti novac koji će ona potom retransferisati svojim kreditorima. Drugačije rečeno, grčki poverioci će sami sebi isplatiti njene obaveze i tako sprečiti kolaps svojih banaka. A, egejskom dužniku, koji sada u Evropi mora ponuditi najvišu kamatnu stopu na državne obveznice, na taj način biće smanjeni troškovi novih kredita. Ovom operacijom neće biti izvršen nikakav transfer realnih sredstava, niti će Grčka time „vratiti” dug.
EU je prihvatila kolektivni model za spasavanje pojedinih članica, ali sada mora uspostaviti pravila kolektivne discipline, kako namenska sredstva pomoći ne bi bila zloupotrebljena. Mastrihtski kriteriji pokazali su se neefikasnim i nefunkcionalnim. Stoga je EMU pred ultimativnom alternativom: ili će izgraditi bolju arhitekturu kontrole i upravljanja makroekonomskim agregatima, u skladu sa prihvaćenim kriterijima ili će prestati da postoji.
------------------------------------------
Negativne stope
MMF predviđa za ovu i sledeću godinu negativne stope rasta grčkog BDP. Usled toga njen javni dug do 2014. godine neće biti smanjen, već obrnuto – povećaće se. U kasnijim godinama rast BDP-a neće biti dovoljan da omogući vraćanje dugova iz ostvarenog dohotka. Polazeći od realistične pretpostavke da će BDP Grčke u razdoblju 2010. – 2012. biti ukupno smanjen za oko 12 odsto, učešće duga u BDP-u moglo bi biti 155 procenata. Sa prosečnom realnom kamatnom stopom na dug od pet zemalja morala bi ostvarivati primarni višak u budžetu od oko osam odsto, da bi dug u vrednosti BDP-a ostao nepromenjen.
Da bi kreditori došli do realnih sredstava jedini način za to je da zemlja ostvari višak u tekućem bilansu. To, pak, znači da Grčka mora povećati izvoz i to osetno, pri datom obimu uvoza. Ako elastičnost inostrane tražnje za grčkom robom i uslugama bude manja od jedinice, konkurencija će uticati da odnosi razmene za helensku republiku ostanu stalno negativni.
Posmatrano sa te tačke gledišta, Grčka nikada neće vratiti dugove u koje je zapala predimenzioniranim i nekontrolisanim trošenjem. Deo tih dugova će biti reprogramiran, otpisan, oprošten... ali Grčka ostaje dužna.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 19.05.2010.]
