Izvor: BKTV News, 14.Nov.2013, 16:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonometar: Srbija klizi ka bankrotu
Srbija klizi ka bankrotu ili „grčkom scenariju“, ali bez mogućnosti pomoći EU i MMF kao što to ima Grčka. Podaci Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) ukazuju da je Srbija ušla u zonu visokozaduženih zemalja sa odnosom ukupnog spoljnog duga i BDP-a od 83,1 odsto. Upravo zbog toga predsednik Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Tomislav Nikolić sa posetom Rusiji i Kini, premijer Srbije Ivica Dačić sa posetama SAD i vicepremijer Aleksandar Vučić sa posetama u arapskom svetu pokušavaju da obezbede sredstva i investicije koje sprečavaju Srbiju od bankrotstva.
Politički efekat bankrotstva je pad vlade, politička i socijalna kriza i nestabilnost Srbije koja je odvlači od EU. Podaci govore da je spoljni dug Srbije krajem avgusta iznosio skoro 26 milijardi evra, što je za 0,5 odsto manje nego prethodnog meseca i za jedan odsto više u odnosu na stanje s kraja 2012. godine, navedeno je u novom biltenu IZIT. Vlada pokušava da smanji javni dug Srbije koji predstavlja „kamen oko vrata”. Glavnu notu u rastu spoljnog duga Srbije davao je javni sektor, čiji spoljni dug je povećan za čak 6,3 odsto u odnosu na stanje s kraja prošle godine. Nasuprot tome, privatni sektor je kreirao spoljni dug u visini od 13,02 milijarde, što je za 3,8 odsto manje nego krajem 2012. godine. Sve u svemu privatni sektor se pokazuje „žilaviji” od javnog, odnosno državnog sektora što pokazuje da je sama država slabiji organizator i lošiji menadžer kapitala i javnog interesa od privatnog sektora. Ipak i privatn sektor pod pritiscima države raznih dažbina, ali i stanja na tržištu se izjednačuje u kreiranju spoljneg duga Srbije. Besparica, bez investicija, dobrih projekata i adekvatne štednje utuče na visinu javnog duga. Udeo države u stvaranju ukupnog spoljnog duga porastao je sa 30,9 odsto krajem decembra 2008. na 49,9 odsto krajem avgusta 2013. godine, tako da su privatni i javni sektor skoro izjednačeni u kreiranju spoljnog duga Srbije.
Srbija će morati dodatno da se zadužuje, tako da će javni sektor učestvovati natpolovično u stvaranju ukupnog spoljnog duga zemlje. Srbiji su potrebni investicioni ciklusi, domaćinska ekonomija, odgovorna vlast i pozitivan rejting u EU i MMF. Pošto je po IZIT-u Srbija sa spoljnim dugom BDP-a od 83,1 odsto, a granica ulaska u zonu visoke zaduženosti je 80 odsto sada je Srbija u „crvenoj zoni” koja može biti veoma nepovoljna za strana ulaganja i zaštitu stranog kapitala i interesa. Vlada Srbije nalazi se pred teškim dilemama, ali i pokazivanju političke i državne mudrosti i hrabrosti da se Srbija spase od bankrotstva i grčkog scenarija koji je pred vratima Srbije.
Tomislav Kresović
Tweet
