Izvor: RTS, 11.Feb.2010, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU neće napustiti Grčku
Postignut dogovor za spasavanje Grčke iz budžetske krize. Šefovi država ili vlada EU na Samitu u Briselu istakli da EU neće napustiti Grčku, ali i naglasili da Atina treba da poštuje zajednička pravila o deficitu.
Glavna tema Samita 27-članog bloka, koji je održan u Briselu bila je grčki dug od 300 milijardi evra koji ugrožava čitavu evrozonu.
Evropska unija, koja je bila meta kritika zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << spore reakcije na zemljotres na Haitiju, saopštila je da će pokrenuti vojnu operaciju kako bi se obezbedila skloništa za beskućnike pre početka karipske kišne sezone.
"Haićanski premijer i Ujedinjene nacije zatražili su moju pomoć u vođenju evropskog vojnog odgovora, uporedo sa kontinuiranom, humanitarnom i razvojnom pomoći", saopštila je šefica diplomatije EU Ketrin Ešton.
Ešton nije objavila detalje predstojeće akcije, ali su predstavnici Unije precizirali da će misija najverovatnije uključiti angažman vojnih transportnih aviona i vojnog osoblja na terenu.
"Utočišta su sada goreća potreba. Faza vanrednog stanja još nije prošla", ocenila je Ešton u saopštenju, izdatom u vreme održavanja neformalnog Samita lidera EU posvećenog dužničkoj krizi u Grčkoj.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, posle sastanka, rekao je da je postignut dogovor za spasavanje Grčke iz budžetske krize, koji će biti objavljen u Solveju, mestu gde se održava Samit šefova država i vlada EU.
Sastanku, koji je održan iza zatvorenih vrata, prisustvovali su grčki premijer Jorgos Papandreu, francuski predsednik Nikola Sarkozi, nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Merkel je rekla da Evropska unija "neće napustiti Grčku" koja je suočena sa budžetskim problemima, ali je i naglasila da Atina treba da poštuje zajednička "pravila" o deficitu.
"Ima pravila i ta pravila treba poštovati. Mi ćemo na bazi toga usvojiti jednu deklaraciju", rekla je Merkel.
Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše izjavio je da će se ta institucija pridružiti nadgledanju realizacije budžetskih ušteda Grčke, kao i planiranju novih mera za izlazak te zemlje iz finansijske krize, ako one budu potrebne.
"Možete da računate na našu konstantnu spremnost", naveo je Triše posle sastanka sa liderima EU.
Iako detalji sporazuma nisu objavljeni, prema nekim izveštajima, Grčkoj će biti ponuđene kreditne garancije umesto direktne finansijske pomoći, dok je druga mogućnost o kojoj se nagađa pomoć MMF-a, iako većina evropskih lidera to želi da izbegne.
U Uniji priznaju da je ovo prva velika kriza sa kojom je evro suočen još od uvođenja zajedničke evropske valute, 1. januara 1999. godine.
Konsenzus o ekonomskoj strategiji i upravljanju
Predsednik Saveta Evropske unije izjavio je da je na prvom neformalnom samitu šefova država i vlada Unije, koji je održan pod njegovim predsedavanjem, postignut "širok konsenzus oko ideja" koje su izneli on i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
"Savet EU jasno je podržao ideje o ekonomskoj strategiji koje je izneo predsednik Evropske komisije, kao i moje ideje o upravljanju Unijom", rekao je Van Rompej nakon sastanka evropskih lidera.
Van Rompej je naveo da "osnove ekonomske strategije jesu da ona ima manje ciljeva, procenjive ciljeve, ciljeve koji su specifični za svaku članicu".
"To će biti strategija koju možemo pratiti, nadzirati, kadrirati u okviru strukture nadzora, kako bi svako bio uključen i kako bismo mogli da pratimo napredak", rekao je predsednik Saveta EU i dodao da je Savet EU prihvatio i ideju da sastanci budu mnogo redovniji.
Barozo, predsednik Evropske komisije, je rekao da je na sastanku razmatrana i dugoročna ekonomska strategija i zahvalio na snažnoj podršci koju je ona dobila.
"Savet EU pokazao je jasnu odlučnost da se deluje. Jasna lekcija iz eknomske krize jeste da smo međuzavisniji nego ikada ranije i da ćemo delovati kao jedan da bismo zaštitili svoje privrede", rekao je Barozo.
Prema Barozovim rečima, prioriteti moraju biti izlazak iz krize uz izgradnju novog ekonomskog modela, kompetitivne socijalne tržišne privrede.
Tokom sastanka, evropski lideri razgovarali su i o načinima da se ostvari napredak u pregovorima o borbi protiv klimatskih promena, odnosa EU prema spoljnim trgovinskim partnerima i pripremama zajedničkih stavova za predstojeći samit G20.
Novi stil rada predsednika Saveta EU
Za razliku od prethodnih sastanaka predsednika država i vlada zemalja EU koji se obično održavaju u glavnoj zgradi saveta EU na Šumanovom trgu, današnji sastanak održan je, na zahtev evropskog predsednika, u biblioteci Solvaj, udaljenoj 500 metara od glavne zgrade.
Rompej je u zvaničnom dopisu objasnio da se za to mesto odlučio da bi obezbedio "otvorenu i kvalitetnu diskusiju".
"Naš sastanak shvatam kao početak procesa tesnog i permanentnog usklađivanja stavova u vezi sa svim osnovnim problemima sa kojima je suočena EU", za šta su se zalagali i svi prethodni Samiti, ali bez većeg rezultata.
U briselskim kuloarima se govori o tome da Rompej želi da, bar na neko vreme, državnike "otrgne" od njihovih najbližih saradnika i medija i da sa njima razgovara "jedan na jedan".
Tome će, navodno, odgovarati i poredak prilikom sedenja na Samitu, gde bi ubuduće političari trebalo oko velikog stola da sede tako da ne mogu da formiraju "protivkoalicije".
Ne bi bilo razumno, kako ukazuju dobri poznavaoci briselskih prilika, da se dozvoli da nemačka kancelarka sedne pored francuskog predsednika, a povrh svega, Rompej ne namerava da da reč nikome, kome on sam to najpre ne dozvoli.
