Izvor: NoviMagazin.rs, 07.Nov.2016, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dunav - most između naroda
Bratislava i Beograd imaju mnogo toga zajedničkog, kao i Slovačka i Srbija. Na prvom mestu, spaja ih Dunav, druga najduža reka u Evropi, potom veoma slični jezici, ali i kultura i pismenost, koju su i jednima i drugima "doneli" grčka braća Ćirilo i Metodije, prvi prevodioci Biblije na crkveno-slovenski jezik.
Dunav je bio povod i Petog foruma Strategije EU za Dunavski region, održanog 3. i 4. novembra >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << u Bratislavi. Tu su se obreli predstavnici 14 zemalja članica te strategije (Srbija, Crna Gora, BiH, Moldavija, Ukrajina, Slovačka, Češka, Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska).
Kako i na terenu učiniti Dunav rekom koja spaja, kako zaštititi njegov bogati biljni i životinjski svet i kako poboljšati njegove plovne kapacitete, koji trenutno iznose samo 10 odsto - bile su glavne teme konferencije, na kojoj se okupilo više od 700 učesnika iz brojih zemalja, među kojima su i one kroz koje Dunav ne protiče, ali su sa njim povezane ili zainteresovane da u njega ulažu.
Akcenat je bio na tome da se naučno utemelji dalji razvoj Dunavskog regiona, ne samo zato što to zvuči logično, već i zbog činjenice, kako je naglasio evropski komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Tibor Navračič, da je Dunavski region intelektualni, naučni i istraživački region, sa 300 univerziteta i više od tri miliona studenata.
"To nam daje moć da menjamo budućnost", istakao je on.
U tom smislu, uloga Srbije bila je veoma zapažena. Najpre zato što je ona, pored Slovačke, koordinator prioritetne oblasti 7, koja se tiče istraživanja, obrazovanja i informacionih tehnologija, a onda i zato što je veoma aktivna na naučnom polju, i zajedno sa partnerskom Slovačkom uticala je da tema jačanja naučne zajednice i njenog regionalnog povezivanja postane fokus ovogodišnjeg foruma.
Našu zemlju su pohvalili organizatori skupa, prisutni evropski komesari, ali i članovi raznih naučnih instituta i nevladinih organizacija iz Dunavskog regiona.
Iako Srbija nije imala najavljene predstavnike na najvišem nivou, odnosno ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića, tu je bio koordinator prioritetne oblasti 7, Viktor Nedović, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evrointegracije u Ministarstvu prosvete, koji je istakao da su inicijative Srbije na polju nauke veoma pozitivno sagledane u EU.
Foto: Gordana Ninković
"Slovačka i Srbija napravile su veliki napor u toj oblasti, s jedne strane zato što su koordinatori oblasti koja se bavi istraživanjem i inovacijama, a s druge strane zato što su povukle ili podržale nekoliko inicijativa unutar regiona i komitovale određena sredstva da bi se one realizovale", istakao je Nedović.
On je naveo da Srbija trenutno učestvuje u 45 projekata vezanih za Dunavski region, koji su trenutno u fazi evaluacije.
"Konkretna aktivnost u poslednjih nepunih godinu dana je dunavski Eureka poziv, koji je Srbija, zajedno sa Slovačkom, Rumunijom i čitavim nizom država iz regiona podržala. Eureka jeste međunarodni konkurs, ali se finansira iz budžeta svake od država, i namenjena je onim projektima koji imaju dobru perspektivu primene u industriji", pojasnio je Nedović.
Srbija je, prema njegovim rečima, prihvatila inicijativu austrijskog ministarstva nauke i pokrenula multilatearalni program u dunavskoj regiji, kojem su se priključile i Slovačka i Češka, a on će insistirati i da se zemlje, poput Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Rumunije i Bugarske, takođe približe toj aktivnosti, kako bi iskočili iz okvira bilateralnih programa i otišli stepenicu više.
"A Srbija je sama pokrenula inicijativu, vezano za države koje još uvek nisu uradile strategiju pametne specijalizacije. Svojim primerom je pokrenula ostale. Iako to sada nama nije kao državi preduslov za povlačenje sredstava iz IPA, državama članicama EU jeste za povlačenje sredstava iz strukturnih i investicionih fondova. Nama će to doći vrlo brzo, sve nas češće i češće pitaju da li razmišljamo, da li hoćemo i kad ćemo. To je bila lampica da Ministarstvo prosvete pokrene na nivou države inicijativu za izradu Strategije za pametnu specijalizaciju", rekao je Nedović.
On je istakao da je jedan od ciljeva prioritetne oblasti 7 da u svim zemljama Dunavskog regiona bude doneta strategija pametne specijalizacije, "da bi se prevashodno videlo šta su to komparativne prednosti svakog regiona u dunavskoj oblasti, gde investicije treba da idu kako bi se još brže razvijao.
Foto: Gordana Ninković
Slovačkoj i Srbiji još su zajedničke i poplave, koje su obe države imale u skorijoj budućnosti. Srbija se sa njima suočila u maju 2014, a Slovačka poslednji put 2013. godine.
Jedna od razlika bila je što su poplave u Srbiji najviše bile izazvane rekom Savom i njenim pritokama, a u Slovačkoj Dunavom koji je za 10 metara prevazišao uobičajeni nivo.
Srbija može ponešto da nauči od Slovačke, koja je posle više od 100 poplava, odlučila da se pozabavi svojim sistemom odbrane od te pošasti. Naročito je bila ugrožena njena prestonica, koja se nalazi na ušću Morave u Dunav, kod Devina, kako lokalci kažu, najlepšeg predgrađa Bratislave. U junu 2013. Devin je bio potpuno pod vodom, a od nabujale reke spasla se samo pitoreskna tvrđava, na uzvišenju pored Dunava.
Iskoristivši fondove EU, Slovačka je napravila u Devinu, betonski zid dug pet kilometara, i mobilne barijere od aluminijuma, koje lako mogu da se montiraju i demontiraju, i uz pomoć kojih mogu da obezbede sve osetljive teritorije, poput naselja, puteva ili njiva.
Devin je poznat i po tome što je svojevremeno bio granica između zapadnog, kapitalističkog, i istočnog, komunističkog sveta. U njemu se, na samoj obali Morave može videti spomenik u obliku ćiriličnog slova "P", izbušen kuršumima. Tu se nekad nalazila čelična ograda, koja je delila Čehoslovačku i zemlje Varšavskog pakta od Austrije i Zapada. Oko 400 ljudi je ubijeno u pokušaju da se domognu slobode.
Foto: Gordana Ninković
Danas je nekadašnja čuvena "gvozdena zavesa" prošlost, a jedine vidljive barijere su one od aluminijuma, koje drže Dunav na uzdi.
.jpg)
