Izvor: Southeast European Times, 03.Mar.2012, 22:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Drugi plan spasa Grčke pogađa skoro sve, od mladih do starih

Grčka kaže da će program štednje održati zemlju, ali drugi navode da je on razjeda.

03/03/2012

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine – 3.3.2012.

Kada se osvrne na sporazum koji je Grčka potpisala sa međunarodnim kreditorima da bi dobila drugi paket spasa, Stavros Karkalecis vidi svoju zemlju nezaštićenu -- >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << borbeni avioni stoje parkirani jer nema dovoljno goriva za njih.

Tanasi Antoniju, koji se bliži 83. godini, ponovo vidi sebe za krojačkim stolom, za kojim je radio skoro pola veka, jer vlada nastavlja da oduzima od njegove sve manje penzije.

Od rezova za starije, pa do smanjenja minimalnog dohotka za 22 odsto -- 32 odsto za one mlađe od 25 godina -- Grci strahuju od smanjenja životnog standarda „od kolevke pa do groba“, mada je vlada rekla da je tom nagodbom zemlja spašena za buduće generacije.

Privremeni premijer Lukas Papademos pogurao je paket kako bi se ratifikovao drugi program spasa od Trojke EU-MMF-ECB -- ovog puta u iznosu od 130 milijardi evra, kojim se dopunjuje postojeća serija kredita u iznosu od 109 milijardi evra iz prvog programa -- u parlamentu, ali sa istim merama štednje koje su gurnule Grčku u duboku recesiju.

Nezaposlenost je blizu 21 procenta -- 48 odsto među mladima -- a više od 111.000 preduzeća je zatvoreno, dok prognoze govore da će, kratkoročno gledano, biti još gore.

Parlament je takođe glasao za rezove od 3,2 milijarde evra za ovogodišnji budžet, a na meti su uglavnom penzije, plate, zdravstvo i farmacija, kao i vojna potrošnja -- koja će biti srezana za 400 miliona evra.

To su uslovi koje su 21. februara odredili ministri finansija evrozone, koji su rekli da se trude da finansijski blok regiona ostane siguran, dok istovremeno pružaju podršku Grčkoj i pomažu joj da dobije otpis 100 milijardi evra, u sklopu takozvanog Sporazuma o učešću privatnog sektora (PSI) sa uzdržanim investitorima.

„Stanje jeste i biće teško“, rekao je ministar finansija Evangelos Venizelos u parlamentu pre glasanja. „Sa odlukama od 21. februara dobijamo siguran okvir, uz učešće privatnog sektora, rekapitalizaciju banaka, ali su potrebni rad, rad, rad, jedinstvo, konsenzus i ozbiljnost.“

Karkalecis, koji vodi atinski tink-tenk za vojnu analizu Helenski centar za evropske i međunarodne analize i vojni je izaslanik na Kipru lidera Nove demokratije Antonisa Samarasa, rekao je za SETimes: „Morali smo svuda da režemo, osim u odbrani. Možete da gradite novu ekonomiju, ali ako izgubite grčku teritoriju, čak i malo ostrvo, ne možete da ga vratite“ -- što se odnosilo na Kipar, koji je i dalje podeljen nakon invazije Turske pre 38 godina, i koja će, kako on smatra, iskoristiti krizu da postane još ekspanzivnija i agresivnija.

Policija u četvrtak (1. marta) obezbeđuje oblast oko fabrike u Komotiniju, u severnoj Grčkoj. Jedan Grk je ranio iz vatrenog oružja svog bivšeg šefa i još jednog radnika i uzeo još dva taoca, protestujući zbog gubitka posla. [Rojters]

Antoniju, koji živi u jednosobnom stanu u zgradi u kojoj stanuje i njegova ćerka, koja mu pomaže, kaže: „Osećam nesigurnost, mada se ja brinem samo za sebe, a postoje i ljudi sa porodicama“, rekao je on za SETimes. On je zadržao svoju staru mašinu za šivenje iz nostalgičnih razloga, ali dodaje: „Sada se pitam kako bi bilo da ponovo počnem da je koristim, kada bih morao“.

Papademos je rekao da je vrlo bolna odluka praviti rezove kako bi novac i dalje dolazio, ali su alternativa haos i finansijski kolaps.

Venizelos, koji je udvostručio porez na prihod i nepokretnu imovinu i počeo da naplaćuje porez siromašnima, kaže da se sporazumom otvaraju vrata zaključivanju sporazuma PSI i da će, dugoročno gledano, doneti korist zemlji.

„Svakim drugim predlogom stvaraju se nesigurnost i neizvesnost i mogao bi da dovede do tragičnih situacija“, rekao je on.

Ipak, ukazao je Samaras, „sa ovim novim kreditnim sporazumom, sa ovim drastičnim smanjenjem duga, sprečili smo isključivanje zemlje iz evra … spasili smo socijalnu koheziju, bar za sada“.

Ti argumenti nisu prošli kod radnika, onih u javnom sektoru kojima su plate smanjene 30 odsto. Deo plata u privatnom sektoru smanjen je do 50 odsto kako bi se održao tempo sa padom minimalnog dohotka, a neki radnici mogli bi da se suoče i sa neto platom od manje od 400 evra mesečno.

Pritisak je već dostigao tačku ključanja. Rastrojeni nezaposleni radnik uleteo je u petak u fabriku plastike u Komotiniju pucajući i ranio tri osobe. On je satima držao nekoliko ljudi kao taoce, nakon čega se predao policiji.

Pantelis Magalios, direktor Centra za rad u Komotiniju, rekao je novinarima da je naoružani napadač ostao bez novca. „Osuđujemo ovaj incident, koji nije trebalo da se desi. Međutim, problem je u tome da moramo da razmislimo šta je navelo tog čoveka da uzme oružje u ruke. Šta ga je dovelo do te tačke: nezaposlenost, koja je u porastu, i smanjenje plata. To su problemi sa kojima ćemo se i dalje susretati“.

Agelos Cakanikas, inženjer i direktor odeljenja za istraživanja u atinskoj Fondaciji za ekonomska i industrijska istraživanja, rekao je da je Grčka pod dvoseklim mačem -- osećajem olakšanja poremećenim konstantnim strahom.

„To je vrlo oštar program koji će produbiti recesiju. Umesto -3 odsto BDP, mi predviđamo -4,5 odsto, jer te mere utiču na stvarne prihode i cene“, izjavio je on za SETimes.

Ali, dodao je, „To je bio dogovor kako bi se dobio drugi kredit, a posebno PSI, koji će pozitivno uticati na dug“.

Papademos je rekao da veruje da ekonomija može da se povrati za 18 meseci, ali samo ako profunkcionišu nove ideje o rastu.

Pantelis Kamas, predavač ekonomije na Univerzitetu Joannina, kaže da Grčkoj predstoji dug put do oporavka. „Problem sa fiskalnom štednjom je recesija, manji prihodi od poreza“, kaže on za SETimes, a potrošnja građana je pala, što je dovelo do pada prihoda od 33 miliona evra u januaru ove godine, u odnosu na cifre iz 2011. godine.

„Jedini način da se prekine ovaj začarani krug je promovisanje reformi koje donose rast“, rekao je on, uključujući okončanje monopola u mnogim grčkim profesijama -- farmaceutskoj, inženjerskoj, u arhitekturi i advokaturi -- oko čega vlada okleva.

Aleks Afuksenidis, istraživač u Institutu za političku sociologiju, u Nacionalnom centu za socijalna istraživanja u Atini, školovan u Britaniji, kaže da će mere propasti i da nanose veliku štetu građanima, a posebno mladima koji ne vide budućnost, samo smanjene minimalne dohotke i male izglede.

„Ovo je pustoš, oporavak će trajati godinama“, rekao je on za SETimes. „Ovo je potpuni raspad svakog socijalnog blagostanja koje smo imali. Čitava zemlja je lišena kvalifikovanih radnika … ako se ne odupirete tome, nade nema.“

Nastavak na Southeast European Times...