Izvor: B92, 26.Maj.2012, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drahma (ne) bi donela korist Grčkoj
Povratak Grčke na nacionalnu valutu, drahmu, pre jedne decenije "pretopljenu" u evro, zvanično je anatema u Atini.
U krugovima ekonomista i svetskim medijima, posebno američkim, tema povratka na drahmu se, međutim, razrađuje do detalja, kao put za razrešenje grčke dužničke krize.
U samoj Grčkoj poslednja istraživanja javnog mnjenja objavljena u lokalnom listu "Katimerini", pokazuju da je 66 odsto Grka i dalje "sraslo" uz evro, te da povratak na drahmu ne smatraju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dobrim rešenjem.
S druge strane, analitičari tvrde da se, ispod porvršine, uveliko preispituje evro. Stručnjaci su saglasni da povratak na drahmu ne nudi brzi lek za grčke dužničke muke, i da vraćanje na nekadašnju nacionalnu valutu znači hod po trnju.
SOROŠ I RUBINI
Razvod od evra značio bi momentalni stampedo na grčke banke, što je, procenjuje se, glavni razlog zbog koga mnogi grčki ekonomisti insistiraju da se drahma ne vraća. Izvan Grčke, u međuvremenu, mnogi poznati ekonomisti već više od godinu dana tvrde da Atina ne može da vrati konkurentnost i istovremeno zadrži evro. Među ovim glasovima su Nurijel Rubini, Kenet Rogof, Martin Feldštajn, kao i Džordž Soroš.
Predviđaju da bi ulagači, suočeni sa vladinim dugom od petsto milijardi dolara, povukli novac iz lokalnih banaka, dok bi, uz devalvaciju od oko 50 procenata, inflacija cvetala. Povratak u međunarodne kreditne tokove trajao bi, kažu, godinama.
Zagovornici drahme, s druge strane, tvrde da su ove prognoze nerealno katastrofične. Priznaju, istina, da bi verovatno, bilo panike, u početku, ali s vremenom bi život s drhmom postao bolji.
Oni podsećaju, na primer, na svojevremeno bankrotirane Argentine koja je, kada se 2002. godine ”otkačila” od dolara, procvetala, pošto joj je izvoz eskalirao zbog jeftine valute. Kada bi imala sopstvenu valutu, tvrde zagovornici drahme, Atina bi mogla da štampa novac i da ga ponovo vrednuje.
Razgovori o povratku na drahmu su se uglavnom smatrali apokaliptičnim scenariom, pre nego valjanom političkom opcijom. Ali za sve veći broj Grka, kolaps ekonomije već je dovoljno apokaliptičan, primećuje američki dnevnik ”Njujork tajms”.
Prema poslednjem evropskom planu, 50 odsto grčkog duga koji drže privatne institucije biće otpisan. Zauzvrat, sve dok Grčka sprovodi bolne mere štednje do 2015. godine, nastaviće da prima pomoć kako bi servisirala preostale dugove.
Otpisivanjem kamata, Grčka očekuje da ostvari budžetski suficit od 1,5 procenata BDP što bi ”relaksiralo” otplatu. To je, zapravo, trenutak za okretanja novog lista. U ovom scenariju leži rešenje za zagovornike povratka na drahmu.
