Izvor: Blic, 10.Maj.2010, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar pao zbog straha investitora
Nervoza domaćih i stranih investitora zbog situacije u Grčkoj i veća tražnja preduzeća za devizama kako bi vratila dospele kredite u evropskoj valuti, razlozi su koji su evro poslednjih dana približili stotki. Dinar će danas blago ojačati na 99,9222
Očekuje se da će posle stabilizacije evra u evrozoni i njenog pozitivnog uticaja na investitore doći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i do stabilizacije domaće valute. O tome govori i današnji zvanični srednji kurs od 99,9222 dinara za evro, što je za nešto više od dve pare manje nego juče.
Od početka prošle nedelje na međubankarskom deviznom tržištu, kako za „Blic" kaže Bojan Marković, viceguverner Narodne banke Srbije, tražnja za devizama bila je veća od uobičajene, a banke su kupovale devize za svoje klijente - i to osim za rezidente i za nerezidente.
- Prve reakcije na objavljivanje informacije da je EU usvojila hitan plan za stabilizaciju evrozone u slučaju potrebe za takvim intervencijama, doprinele su na početku ove nedelje jačanju nacionalnih valuta prema evru u zemljama regiona. Isti uticaj može se očekivati i na dinar, posle stabilizacije situacije u evrozoni i njenog pozitivnog uticaja na ponašanje investitora - kaže viceguverner Marković.
Da su preduzeća imale veću potrebu za devizama, potvrđuju i u bankama. Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke", ističe da je krajem prošle nedelje bila izražena veća tražnja za devizama na domaćem tržištu.
- Uzrok je pre svega nešto obimnija transakcija zatvaranja deviznih kredita, zbog čega je i intervenisala NBS uzastopnim prodajama u ukupnom iznosu od 20 miliona evra. Devizni kurs se inače već nedeljama unazad kreće u rasponu između 99 i 100 dinara i relativno niske oscilacije na nivou od 10-20 para bilo u pravcu apresijacije ili depresijacije dinara ukazuju da je tržište relativno izbalansirano na dnevnom nivou - naglašava Miladinovski.
Za razliku od petka, kada je evro ojačao za skoro 40 para, juče je početak trgovine na deviznom tržištu bio prilično miran. Naša sagovornica kaže da će aktivnosti banaka i klijenata u narednom periodu pokazati da li je novi ravnotežni nivo bliži vrednosti od 100 ili vrednosti od 99 dinara za evro.
Osim veće tražnje kompanija za devizama na rast evra uticaj su imali i pritisci regionalnog karaktera, a kao posledica nervoze investitora zbog krize na nekim evropskim tržištima.
- Poslednjih nekoliko dana beleži se smanjena spremnost investitora da preuzimaju rizik u zemljama u regionu, uz istovremeno povećanje opreznosti svih tržišnih učesnika, što se reflektovalo slabljenjem valuta. Od početka prošle nedelje, na primer, poljski zlot je depresirao u odnosu na evro za 6,6 odsto, a mađarska forinta za 5,6 odsto, dok je dinar u istom periodu izgubio svega 0,3 odsto svoje vrednosti - ističe Bojan Marković, viceguverner NBS.
Narodna banka juče nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu. Radovan Jelašić, guverner NBS u ostavci, rekao je da će centralna banaka morati više da interveniše samo ako kretanje kursa ugrozi stabilnost cena. To sada nije slučaj.
Kako se kretao kurs
Datum Srednja vrednost
23. 4. 99,0177
26. 4. 99,0472
27. 4. 99,2121
28. 4. 99,2965
29. 4. 99,3718
30. 4. 99,2683
4. 5. 99,1480
5. 5. 99,1739
6. 5. 99,3791
7. 5. 99,5363
10. 5. 99,9442
11. 5. 99,9222
Napomena: Iznosi su u dinarima za evro
Dogovor bez posledica po dinar
Vladimir Gligorov tvrdi da dogovor ministara finansija EU o pomoći Grčkoj neće imati neposrednih posledica po dinar.
- Ipak, u meri u kojoj su ljudi povlačili novac iz banaka i iz zemlje, što je možda razlog pada kursa dinara, to bi trebalo da deluje stabilizujuće - kaže Gligorov.
Štit od 1.000 milijardi evra protiv špekulanata
Evropska unija se prethodnog vikenda potrudila da finansijskim tržištima stavi do znanja da će bilo koja članica evrozone koja se nalazi u dugovima biti u stanju da te dugove i otplati.
Na sastanku ministara finansija Unije u noći između nedelje i ponedeljka u Briselu postignut je sporazum o najvećem svetskom mehanizmu finansijske pomoći u kojem je udeo EU 500 milijardi evra, a zajedno sa novcem Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ukupna suma iznosi 750 milijardi evra.
Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže za „Blic" da na ovaj iznos treba dodati prethodne obaveze Brisela prema Grčkoj i još nekim zemljama, što sve zajedno iznosi hiljadu milijardi evra.
- Reč je o dve ključne mere. Prvo, EU i posebno zemlje evrozone osnivaju stabilizacioni fond kojim će se garantovati obveznice zemalja članica, što bi trebalo da dovede do smanjenja troškova refinansiranja, odnosno snižavanja kamata. Drugo, Evropska centralna banka (ECB) će kupovati obveznice država članica evrozone, što bi trebalo značajno da olakša finansiranje tih zemalja. Uz ove dve mere ide i dogovor sa drugim centralnim bankama da se uzajamno ispomažu - navodi Gligorov.
Evropski mediji procenjuju da bi ove mere trebalo da posluže kao štit protiv špekulanata kojima je evro na meti. Oli Ren, komesar EU za ekonomsku i monetarnu politiku, objavio je nakon sastanka ministara finansija Unije da će od iznosa garantuje Brisel 60 milijardi evra dati Evropska komisija iz budžeta EU. Ovaj novac biće korišćen za pozajmice bilo kojoj od 27 država članica evropskog bloka koja bi zapala u finansijske teškoće. Ostalih 440 milijardi obezbediće 16 zemalja članica evrozone u obliku bilateralnih pozajmica. U konkretnom primeru ovo će značiti da, ukoliko Grčka ili Portugal, na primer, ne budu u mogućnosti da vrate dugove, Atina i Lisabon ne bi tražili pozajmicu od Brisela, već bi im neka od zemalja evrozone, poput Francuske, pozajmila novac.
Dinar pao zbog straha investitora
Izvor: B92, 10.Maj.2010
Beograd -- Ministarstvo odbrane negiralo je navode objavljene u pojedinim medijima da je pokrenulo sudski postupak za vraćanje u svoj posed Partizanovog stadiona..."U pitanju je nasleđeni spor pokrenut još 1995. godine", rečeno je u Ministarstvu odbrane u kom dodaju da je odluka o tome da se nepokretnosti...
