Izvor: Southeast European Times, 01.Maj.2013, 17:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Debata oko kremacije u Grčkoj

Grčka pravoslavna crkva odbija da dozvoli tu praksu, ali analitičari kažu da bi crkva trebalo da bude saosećajnija.

01/05/2013

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 1.5.2013.

Odbijanje Grčke pravoslavne crkve da dozvoli kremaciju izazvalo je debatu u zemlji.

S obzirom da se urbana groblja pune tako brzo da se posmrtni ostaci iskopavaju posle tri godine kako bi parcele mogle ponovo da se upotrebe, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Grčka je 2006. godine dala odobrenje za kremacije. Iako je Atina lokalnim vlastima dala ovlašćenje da izdaju dozvole, niko nije uspeo da zaobiđe protivljenje moćne crkve.

„Kremacija je praksa koju Pravoslavna crkva i njena učenja ne prihvataju“, rekao je za SETimesportparol arhiepiskopa Jeronimusa i Crkve Haris Konidaris. „To nije pitanje dogme. Priznajemo samo sahranu radi zaštite tela. Kremacija bi predstavljala nasilje [nad telom]“, dodao je on.

„Crkva bi trebalo da rešava ovo na saosećajniji način… Grčka pravoslavna crkva mora ozbiljno da uzme u obzir volju vernika u vezi sa načinom sahranjivanja nakon smrti“, rekao je profesor teologije na Univerzitetu u Atini Emanuel Perselis za SETimes.

Kada je 86-godišnja majka Platona Tiniosa preminula je u Grčkoj prošle godine, on je morao da ode u Bugarsku da ispuni njenu poslednju želju da bude kremirana.

Tinios, profesor ekonomije i nekadašnji savetnik premijera, sagledao je to sa pozitivnije strane. „Volela je putovanja, pa smo je odveli u Sofiju“, rekao je on za SETimessmeškajući se zbog te ideje. „Ona je kremirana tamo i vraćena je u urni.“

Dnevno se dva do tri tela prebacuju u Bugarsku, Nemačku, Francusku, Italiju, Poljsku i Veliku Britaniju, a troškovi se kreću od 2.500 do 6.000 evra, rekao je Antonis Alakiotis, šef Komiteta za pravo na kremaciju u Grčkoj. Komitet objedinjuje katolike, hinduse i predstavnike drugih vera.

Da je kremacija u zemlji dozvoljena, troškovi bi iznosili oko 2.000 evra, u poređenju sa tradicionalnim sahranama koje obično koštaju najmanje 3.000 evra.

„Razlozi zbog kojih nemamo krematorijum jeste to što bi moralo da bude na groblju ili do groblja, a mnoga groblja nemaju prostora … ali i zato što je uticaj crkve toliko velik da niko ne želi to da uradi", rekao je Alakiotis za SETimes.

Kritičari takođe kažu da stanovnici ne žele da izgube unosan izvor prihoda od sahrana.

„Crkva ne želi to, jer sahrane i komemoracije donose puno novca“, kaže Froso Antoniu, 52, nastavnik jezika, u izjavi za SETimes. „Kremacija ima više prednosti kada su u pitanju prijatelji i porodica.“

Ali, drugi se ne slažu.

„Ne slažem se sa kremacijom“, rekao je penzioner Panos Georgiu za SETimes. „Bog je rekao da smo blato i da se vraćamo blatu. Sahranjivanje je volja Boga.“

Ari Karacas, izdavač koji radi u Njujorku i Atini, a specijalizovan je za region, izjavio je zaSETimes da je kremacija praksa koja je bila dozvoljena u antičkoj Grčkoj, ali „oni ljudi koji promovišu kremaciju svesno promovišu kršenje običaja zbog načina na koji vide svet. Oni imaju čudnu ideju da je naša kultura na neki način nazadna“.

Prošlo je 18 meseci od kada su zvaničnici u Solunu, po veličini drugom gradu u Grčkoj, glasali da se dozvoli izgradnja krematorijuma, ali od tada nije postignut neki napredak.

Prošle godine je kampanja gradonačelnika Markopoula Sotirisa Metenitisa za krematorijum u tom predgrađu propala kada je gradska skupština poništila jednoglasnu odluku u korist projekta nakon snažne lobističke kampanje crkvenih zvaničnika.

„Mislim da bi omogućavanje izgradnje krematorijuma, prvog u Grčkoj, donelo ovoj maloj zajednici duh modernizacije“, rekao je Metenitis.

Oni koji se zalažu za kremaciju otkrili su u crkvi respektabilnog protivnika u zemlji u kojoj 96 odsto ljudi kaže da su pravoslavci.

Sveštenici odbijaju da dolaze na sahrane svih koji žele da budu kremirani, a osećanja protivnika kremiranja toliko su intenzivna da su uzvikivali protiv njenih pristalica i naučnika ispred Gradske skupštine Markopoloua.

„Nijedno teološko viđenje ne treba da utiče ili da zadire u pravo osobe da čini šta god želi da svojim posmrtnim ostacima“, rekao je Metenitis.

Zašto ste za ili protiv kremacije? Objasnite u komentaru ispod teksta.

Nastavak na Southeast European Times...