Izvor: Politika, 26.Okt.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek u svetu bez vere
Harmonična mnogonacionalna celina, kakva hoće da bude Evropska unija, ne stvara se blokadama, direktivama banaka i međunarodnih organizacija, smatra Dimitri Nola, gost 54. međunarodnog Beogradskog sajma knjiga
Dimitri Nola, jedan od najznačajnijih prozaista Grčke, jedan je od gostiju 54. međunarodnog Beogradskog sajma knjiga, a njegov roman „Od jedne slike do druge” objavila je izdavačka kuća „Tanesi”, u prevodu Niki Radulović.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Uprkos tome što vremenski pripada okvirima takozvane „generacije osporavanja”, drugoj posleratnoj generaciji pisaca u Grčkoj, Nola smatra da ne pripada toj generaciji i da ne oseća da deli taj književni senzibilitet. Posle prve knjige, „Nereida iz Atine”, koju je objavio u Amsterdamu 1974. godine, Nola je objavio još dvanaest knjiga novela i romana.
Grčka kritika kaže da Nola prikazuje ljude kao pione istorije koji, u istom trenutku, mogu i da je pišu. Prema rečima prof. dr Ksenije Maricki-Gađanski, Dimitri Nola je istaknuti predstavnik novog stila pisanja u grčkoj prozi, čiji su povod sitni, naizgled beznačajni događaji i situacije, koji u stvari dočaravaju samoću i strah čoveka u svetu bez vere i etičkih vrednosti. Svojom spisateljskom tehnikom Nola ne analizira, niti opisuje, već prepušta čitaocu da produži njegovu misao.
U razgovoru za „Politiku” Dimitri Nola podseća na 1968. godinu, kada je u Grčkoj na vlast došla vojna hunta, i na krvoproliće u Politehnici u Atini iz 1973, što je umnogome odredilo njegov kreativni rad.
– Pobuna na Politehnici u novembru 1973. godine uticala je na moj život tako što je utrla put rušenju diktature u leto 1974. godine, stvarajući uslove umetničkog izražavanja u atmosferi slobode i demokratije.
Nola je dugo živeo van granica svoje zemlje, zbog svojih uverenja. Da li svoj život vidi kao moderni mit, život modernog Odiseja?
– Preterivanja. Radoznalost i nesposobnost da budem miran odvele su me daleko od moje zemlje mnogo godina. Obične stvari za mladog čoveka. Ipak, ono što me je uvek „mučilo” bilo je da se ne izgubim na putu ili u moru i da se svakako, u nekom trenutku, vratim svojoj kući – kaže Nola za naš list.
U njegovom romanu „Od jedne slike do druge” govori se o „veri ljudi bez vere”, vere u sliku (ikonu) koja je imala neporecivu moć nad ljudskom dušom. Da li je ta vera jača nego vera u socijalnu pravdu?
– Društvena pravda, proizvod i rezultat društvenih borbi s početka 1789. godine, nije u mogućnosti da ohladi duše koje su otvorene za metafiziku. Ljudska dela ne izazivaju nužno našu veru, kao što ljudske duše sagorevaju u veri u ono što ih nadilazi – smatra Nola.
Kako naš sagovornik posmatra ostvarenje ljudskih prava, danas, u Evropskoj uniji, na Balkanu?
– Kad se prati način na koji se glavne sile u Evropskoj uniji suočavaju s neistomišljenicima, čovek mora da se zapita o vrednosti koju imaju ljudska prava. Jedino me teši to što su se svetski moćnici uvek tako ponašali. Harmonična mnogonacionalna celina, kakva hoće da bude Evropska unija, ne stvara se blokadama, direktivama banaka i međunarodnih organizacija. Postoje pitanja kakva su, uglavnom, pitanja nacionalnog identiteta za koja su potrebni razumevanje i trezvenost da bi se skladno prevazilazila. Pitanja s kojima se Evropa suočila pre petsto godina i rešavala ih rekama suza i krvi. Nadam se da Balkanu neće biti potrebno da taj put ponovi.
Marina Vulićević
[objavljeno: 27/10/2009]
