Izvor: Politika, 26.Jul.2015, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cipras nema rivala
Transformacija grčkog premijera: od momka sa majicom Če Gevare do pragmatičnog lidera koji je uspostavio novi centar političke gravitacije
Od našeg dopisnika
Atina – Grčki premijer i dalje odbija da nosi kravatu, ali je u svemu ostalom sve manje nalik radikalnom levičaru kakav je bio kada je pre šest meseci osvojio vlast. „Izgubili smo onog momka u majici sa likom Če Gevare”, kaže za „Njujork >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tajms” jedan njegov razočarani dojučerašnji pristalica. Aleksis Cipras, međutim, velikom brzinom osvaja nove glasače, ako je verovati grčkim analitičarima koji odskora o njemu govore kao o pragmatičnom, veštom i popularnom političaru, o populisti koji je osvojio politički centar i koji u ovom momentu nema nijednog pravog rivala za vlast u Grčkoj.
Radikalna politička transformacija koju je u poslednjih mesec dana doživeo grčki premijer izaziva ogromno interesovanje u inostranstvu, a pogotovo u Sjedinjenim Državama, koje favorizuju otpis grčkih dugova. Vodeći američki list piše o Ciprasu kao o tvorcu novog centra gravitacije u grčkoj politici, čoveku koji ima šanse da postane veoma bitan politički lider u svojoj zemlji, jer ume da govori jezikom socijalne pravde i društvenih reformi.
U međuvremenu, premijer ostavlja za jesen mnoga nerešena pitanja, od izbora do sređivanja situacije u Sirizi. Prioritet su pregovori sa kreditorima o trećem paketu pomoći koji nikako da počnu. Namerno ili slučajno delegacija „institucija” odlaže dolazak u Atinu.
Prvo su razlog bile avionske karte koje nisu kupljene na vreme, zatim zahtevi da im se u Atini obezbedi sigurno mesto na kome će moći da pregovaraju. Naime, s obzirom na to da su u pitanju teške mere štednje koje Grcima nisu po volji, pregovarači insistiraju na bezbednoj lokaciji.
S druge strane, dobro obavešteni izvori u Briselu nagoveštavaju da bi Evrogrupa mogla da se sastane već 11. avgusta kako bi se kompletirao trogodišnji program za Grčku i Evropskoj centralnoj banci na vreme obezbedila isplata duga od 3,2 milijarde evra iz takozvanog prelaznog paketa Evropskog finansijskog stabilizacionog mehanizma. Da bi trogodišnji paket pomoći od ukupno 86 milijardi evra zaživeo, grčkoj vladi ostaje još mnogo toga da uradi i usaglasi sa evropskim standardima.
„Očekujem da Grčka ispuni sva obećanja, onako kako to sada čine i da ćemo posle toga imati miran period stabilizacije“, izjavio je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i izrazio uverenje da je pitanje „gregzita” skinuto sa dnevnog reda, ali da opasnost uvek predstavlja ponašanje parlamenta i spremnost poslanika da prihvate neophodne reforme.
U svakom slučaju, pregovori između Grčke i kreditora o trećem paketu pomoći koji treba što pre da počnu kako bi se ispoštovali rokovi neće biti nimalo jednostavni.
„Da bismo krenuli napred neophodan je značajan napredak na planu reformi. Mi smo tek na početku procesa, pred nama je težak put“, izjavio je portparol MMF Džeri Rais i podvukao da je „potreban konkretan dogovor o ublažavanju grčkog dužničkog tereta sa evropske strane”.
MMF, koji je učestvovao u prethodna dva paketa, uslovljava svoje učešće u ovom programu smanjivanjem dužničkog tereta Grčke od preostalih kreditora jer smatra da samo tako grčki javni dug može da bude održiv.
Prognoze stručnjaka su mračne i već ove godine treba očekivati da zemlja ponovo potone u recesiju uz negativni privredni rast od 2,5 odsto, da se poveća nezaposlenost, skok potrošačkih cena posle tri godine deflacije. Fondacija za ekonomska i industrijska istraživanja, kako piše list „Katimerini”, navodi da je Grčkoj neophodna dugoročna ekonomska ali i politička stabilnost, povratak poverenja i ravnoteže u kreditnom sektoru, bez čega nema uslova za privredni rast. Kontrola kapitala će bitno umanjiti ekonomsku aktivnost Grčke.
Već sada je preko 11.000 grčkih kompanija preselilo svoje poslovanje u Bugarsku, a isti broj čeka zeleno svetlo od kiparskih vlasti. Samo za poslednjih šest godina grčka preduzeća su u bugarsku privredu uložila oko pet milijardi evra. Međutim, guverner Grčke banke Janis Sturnaras smatra da se situacija u zemlji bitno poboljšala i da će u narednih desetak dana svi problemi koje je izazvala kontrola kapitala biti rešeni, da će početi normalno poslovanje sa inostranstvom. Već od ponedeljka, Grci će moći umesto 300 evra nedeljno da sa bankomata podižu 420 evra. Ljudi su na kraju treće nedelje od uvođenja kontrole kapitala vrlo strpljivi, čekaju u redovima da podignu novac i plate račune, nema velikog nezadovoljstva, iako je ovo prvi put da su se suočili sa ovako teškom i neizvesnom situacijom.
Nestrpljenje, nervoza i nesuglasice su, nažalost, prisutni i očigledni najviše u redovima levičarske Sirize. Premijer Cipras, koji se našao na udaru svojih najbližih saradnika, suočio se sa neposlušnošću 39 poslanika koji su već dva puta glasali protiv ili bili uzdržani kada se odlučivalo o reformama koje su neophodan uslov da bi se pokrenuli pregovori sa kreditorima o trećem paketu pomoći Atini, pokušava da spreči raspad Sirize, bar – do jeseni. Po svemu sudeći, njegova odluka da dok pregovori sa institucijama ne budu završeni ne preduzima radikalne mere, jer je već promenio sastav vlade, izaziva polemike. U ovdašnjim političkim krugovima i celokupnoj javnosti sve je više pitanja da li Cipras ne može ili ne želi da reši probleme u svojoj partiji, zašto se ne rastaje sa onima koji su mu pred očima celog sveta okrenuli leđa... Zašto „gleda kroz prste” predsednici parlamenta koja, očigledno, i pored svih kritika koje mu je uputila i nezadovoljstva poslanika njenim radom, ostaje do daljeg na svojoj poziciji.
Najbliži Ciprasovi saradnici kažu da premijer želi da do jeseni, dok pregovori sa kreditorima ne budu završeni, postigne prećutni sporazum sa levom platformom. Dalje partijske razmirice u ovom trenutku mogle bi kod kreditora da izazovu sumnju da je vlada uopšte sposobna i spremna da ispuni obećanja, štetile bi ukupnom imidžu Grka, levice i bile dobar razlog za opoziciju koja je do sada bila pomirljiva, da – krene u ofanzivu.
.jpg)
