Izvor: Politika, 11.Jun.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cipras i Junker žure da premoste razlike
Grčka bi sledeće nedelje mogla da konačno zaključi sporazum o finansiranju
Od našeg dopisnika
Atina – Po svemu sudeći, Grčka će već iduće nedelje sa kreditorima konačno zaključiti sporazum o finansiranju. Susret premijera Ciprasa sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom, drugi po redu u protekla dva dana, rezultirao je obostranom željom da se ubrza proces usaglašavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i hitno prevaziđu razlike u stavovima.
Očekuje se da bi sporazum mogao da bude postignut već na sledećem zasedanju Evrogrupe 18. juna. Na taj način, posle usaglašavanja paketa reformi u kome je Ciprasova vlada učinila mnogo ustupaka, otvoriće se put za dobijanje obećanog kredita od 7,2 milijarde evra, a nacija osloboditi svakodnevnog straha od mogućeg bankrota.
U praksi, ostalo je još mnoštvo pitanja koja treba usaglasiti, ali je činjenica da je smanjena tenzija između Atine i Brisela koja je pretila da dovede do kraha pregovora. Po oceni ovdašnjih medija, susret premijera Ciprasa sa kancelarkom Merkel i francuskim predsednikom Olandom, koji su pokazali spremnost da u Briselu za vreme samita EU posreduju u kritičnoj fazi pregovora, razbio je led. Zaključak da pregovore grčke vlade sa institucijama treba intenzivirati radi pronalaženja rešenja za otvorena pitanja i ocena dvoje lidera da Ciprasova vlada pokazuje istinsku želju da se nađe kompromis prihvatljiv za obe strane – dali su nadu da će uskoro biti nađeno rešenje.
„Politički lideri Evrope prihvatili su i razumeli potrebu da se dođe do održivog rešenja koje će pomoći Grčkoj da ostvari rast privrede, obezbedi održivost duga i u isto vreme očuva socijalnu koheziju, sigurnost i stabilnost”, izjavio je Aleksis Cipras posle susreta sa Merkelovom i Olandom.
Angela Merkel, koja na grčki problem gleda sa više razumevanja od svog ministra finansija Volfganga Šojblea, smatra da je najvažniji cilj da Atina ostane u evrozoni.
S obzirom na to da Ciprasova vlada ima samo dve nedelje da zaključi sporazum sa poveriocima pre nego što program kreditne pomoći istekne krajem meseca, ali, u isto vreme, dospe i rok za junske dugove prema MMF-u od 1,6 milijardi evra, ne sme se dozvoliti odugovlačenje kao što se ne sme dozvoliti rešenje koje bi bilo loše za Grčku, EU i evrozonu, naveo je francuski predsednik Oland.
Očigledno, Atina će morati ili da pristane na nove ustupke, a to je za premijera Ciprasa opasan scenario u parlamentu i redovima njegove Sirize, u kojoj tvrdo krilo poziva da se raskinu odnosi sa poveriocima i da Grčka dalje ide sama, čak i po cenu izlaska iz monetarne unije.
Ministar finansija Janis Varufakis je u parlamentu, odgovarajući na pitanja poslanika, naglasio da „vlada, kao i ceo narod želi dobar sporazum, ali ne po cenu toga da poverioci ponovo upravljaju Grčkom”. Varufakis je ponovio da je zemlji potrebno restrukturiranje duga, te rešenja koja su realna. To, po rečima ministra finansija, svakako nije pristanak na primarni suficit od jedan odsto u ovoj godini jer je za ostvarenje takvog cilja potrebna dodatna budžetska štednja.
„Mi još u pregovorima sa institucijama nismo došli do programa reformi kakav bismo želeli i koji bi odgovarao interesima Grčke”, kaže Varufakis i podvlači da ni zahtevi za povećanjem PDV nisu realni i da će biti još mnogo usaglašavanja.
Poslednji podaci grčke statističke službe pokazuju da je nezaposlenost 26,6 odsto, što je porast odsto u odnosu na prethodni period, kada je iznosila 26,1 odsto. U prvom kvartalu ove godine posao je izgubilo preko 25.000 ljudi, što znači da je bez posla 1,27 miliona Grka. Među nezaposlenima je i dalje najviše mladih, čak 51,9 odsto. Hiljade visokokvalifikovanih Grka napustilo su zemlju, a u poslednje četiri godine to je učinilo njih 20.000.
U isto vreme, Vrhovni sud Grčke naložio je vladi, čija je blagajna prazna, da poništi odluku o smanjenju penzija, koju je prethodna vlada donela 2012. kao deo mera štednje koje su od Atine, u zamenu za kredite, zahtevali kreditori. Odluka suda nema retroaktivno dejstvo, ali obavezuje Ciprasovu vladu da se osnovne i dopunske penzije vrate na nivo 2012, kada su smanjene od pet do deset odsto. To znači da bi vlada koja ni ovako ne zna gde da uštedi trebalo da obezbedi dopunske 1,4 milijarde evra za ispunjavanje ove odluke suda, koji je inače već 2014. godine poništio smanjenje plata i penzija u policiji, vojsci, vatrogasnoj i pomorskoj službi. Upravo smanjenja plata i penzija, čemu se grčka vlada energično opire, trenutno je sporno pitanje u pregovorima sa poveriocima.
Važna pobeda Ciprasove vlade jeste ispunjavanje predizbornog obećanja da će državni radio i TV ERT nastaviti s radom. Otkako je pre dve godine jednostranom odlukom tadašnjeg premijera Samarasa ERT jednostavno ugašen, 11. juna svi radio i televizijski kanali ponovo rade.
