Izvor: Politika, 31.Jul.2015, 12:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cipras čuva Varufakisa

Premijer lično zahtevao razradu „plana B”, ali ne i program prelaska na drahmu

Od našeg dopisnika

Atina – Grčka vlada imala je „plan B” u slučaju izlaska iz monetarne unije, ali nikada nije zagovarala povratak na drahmu, nedvosmisleno je poslanicima i naciji sa skupštinske govornice poručio premijer Aleksis Cipras. Na taj način im je stavio do znanja da je bivši ministar finansija Janis Varufakis imao njegovu načelnu saglasnost da radi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na programu kojim bi se zaštitili interesi Grčke u slučaju opasnosti.

Premijera Ciprasa je prozvala opozicija, koja je zahtevala da u skupštini zauzme stav prema slučaju „Varufakis”, koji je prerastao u skandal posle otkrića da je prilikom stvaranja paralelnog bankarskog sistema Varufakis nameravao da hakuje lične podatke poreskih obveznika.

„Nikada nije postojao plan izlaska i monetarne unije, ali je postojao plan u slučaju opasnosti. Ako vidite da vaši partneri pripremaju gregzit plan, zar nije logično da se i mi branimo, da imamo svoj plan? Lično sam dao nalog grupi da radi na planu odbrane u slučaju opasnosti! Bio bih politički naivan, ali i neodgovoran da to nisam uradio”, odgovorio je Cipras na direktno pitanje lidera Pasoka Fofija Genimata, ali nije ulazio u detalje Varufakisovog plana hakovanja podataka zarad stvaranja paralelnog bankarskog sistema.

Cipras je socijaliste Pasoka pozvao da skandale traže u svojim redovima i da se manje bave Varufakisom i tajnim planovima. „Ako je plan izlaska iz monetarne unije postojao, zašto onda nije i primenjen kada je postojalo jasno ’ne’ naroda na referendumu”, upitao je premijer Grčke.

Cipras je štitio Varufakisa koji je u trenutku premijerovog govora bio u skupštinskoj sali, rekavši da je kao svi ljudi pravio greške. „Možete da ga krivite za njegov politički plan, da mu zamerite zbog izjava koje je davao, za šta je sam odgovoran. Možete da mu zamerite odmor u nevreme na Egini, brendirane košulje koje nosi, ali ga niko ne može optužiti da je uzimao novac grčkog naroda ili da je imao pripremljen plan da zemlju gurne u ponor. Takođe, ne može mu niko reći da je, dok je bio ministar, kao što su to činili njegovi prethodnici, novac slao u strane banke”, zaključio je premijer sa pitanjima na ovu temu.

I ovom prilikom Cipras je izašao suv iz vode i pokazao da dobro vlada argumentima, da je sve veštiji kao govornik i da ume hrabro da se nosi sa problemima. Čitav dan i dobar deo noći pre ove debate u parlamentu trajala je mučna i vrlo opasna rasprava u Centralnom komitetu Sirize, koja je definitivno razjedinjena. Partija sa preko 30.000 članova podeljena je između Ciprasove linije i leve platforme bivšeg ministra energetike Lafazanisa, koji otvoreno poziva na povratak na drahmu, odricanje od sporazuma sa poveriocima, otvaranje sefova građana i posezanje sa, kako je rekao, „najmanje 35 milijardi evra depozita koji su ravni novom kreditu, koji će Grčku skupo koštati”.

Odlučeno je da se pitanje Sirize i kako dalje rešava ne odmah na partijskom referendumu, kako je Lafazanis tražio, već na partijskom kongresu u septembru. Lider partije Aleksis Cipras je upozorio članstvo da poslanici Sirize koji miniraju rad vlade prilikom donošenja odluka u parlamentu mogu da dovedu i do njenog pada. Cipras nije spreman da bude premijer ukoliko nema poslaničku većinu jer je pitanje izglasavanja novog sporazuma na dnevnom redu već za dve nedelje, kada se bude usvajao trogodišnji paket finansijske pomoći, bez koga, iako su reforme koje se zahtevaju drakonske, Grčka ne može da opstane i plati dospele dugove.

U međuvremenu, u Atini su u toku pregovori na najvišem nivou između predstavnika institucija, EU, MMF i Evropske centralne banke, i grčke delegacije, koju predvodi ministar finansija Euklid Cakalotos. Dogovori oko detalja trećeg paketa međunarodne finansijske pomoći vrednog 86 milijardi ne idu nimalo jednostavno jer poverioci postavljaju nove uslove. Preciznije, insistiraju na sprovođenju nekih reformi koje je iz opravdanih razloga grčka vlada želela da ostavi za kasnije. Konkretno je reč o uvođenju novog, većeg PDV-a za poljoprivrednike i sprovođenje reformi u sferi penzijskog i radnog zakonodavstva. Vremena je malo, tako da istovremeno drugi deo tima sa guvernerom grčke banke Janisom Sturnarasom razgovara o rekapitalizaciji banaka i kontroli kretanja kapitala. Već za deset dana sva sporna pitanja moraju da budu rešena kako bi bio pripremljen memorandum koji treba da se izglasa u grčkom i parlamentima nekih zemalja evrozone.

Inače, MMF je zaključio da može da učestvuje u pregovorima o novoj pomoći Grčkoj, ali da se Atina ne može kvalifikovati za novi kredit fonda zbog previsokog nivoa duga i loših rezultata u sprovođenju reformi.

Nastavak na Politika...