Izvor: Politika, 17.Jan.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bodljikava žica na Marici
Balkanske zemlje na udaru izbeglica koje preko Turske i Grčke pokušavaju da se domognu Evropske unije
Postavljanje zaštitne ograde na Marici, graničnoj reci između Grčke i Turske, preseklo je jedan od glavnih ilegalnih puteva za izbeglice koje iz Azije i sa Bliskog istoka pokušavaju da stignu do zapadne Evrope.
Zaštitna ograda od bodljikave žice, duga 10,5 kilometara, visokačetiri metra, završena je prošlog meseca i koštala je više od trimiliona evra. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Prema prvim izveštajima koje stižu s obe obale Marice, koju Grci nazivaju Evros a Turci Merič, lokalno stanovništvo jekonačno odahnulo. Graničnu reku je dosad dnevno pokušavalo da pređei po sto emigranata a sada svega nekolicina.
Problem time ipak nije rešen jer imigranti traže i pronalaze druge koridore upotrazi za boljim životom koji ih, kako veruju, očekuje u EU.U Ankarii u Atinisu svesni da je problem samo ublažen. Izbeglice se prilagođavajunovoj realnosti i pokušavaju da od Turske preko Egejskog mora stignudo Grčke, i dalje preko Bugarske, Makedonije, Srbije i Albanije, dozemalja EU.
Prema izveštajima agencija avanture u starim i prenatrpanim čamcima su u nekoliko slučajeva većimale fatalan završetak. „Svaka zemlja, pa i Grčka, ima pravo da štiti svoje granice, alipostavljanje ograde na Evrosu neće rešiti problem. Imigranti ćesada pokušati da nađu druge, najčešće opasne puteve kako bi stigli dozapadne Evrope“, kaže portparol UNHCR Keti Kenajlu.
Direktor turske asocijacije za Solidarnost sa izbeglicama Piril Erčoban takođe smatra da je presečen samo jedan koridor koji jeposlednjih godina najčešće korišćen. Oni koji beže od siromaštva iprogona u svojim zemljama sada spas traže i nalaze preko Egeja iBugarske koja ima porozne granice, ističe on. Toga su očigledno svesniu Atini, pa policija već pojačava patrole u Egeju u čemu joj pomažu ipripadnici Fronteksa, službe EU za kontrolu granica.
Turska i Grčka poslednjih godina su na udaru imigranata koji stižu iz Avganistana, Pakistana, Iraka i drugih zemalja Bliskog istoka. Problem se sada još više zaoštrio zbog rata u Siriji iz koje je ujugoistočnu Anadoliju već stiglo 150.000 izbeglica .
U Grčkoj se tačno ne zna koliko je poslednjih godina stiglo izbeglica, pošto mnogi nisu registrovani. Procenjuje se da se radi o najmanje 300.000 lica, ne računajući imigrante koji su u vreme raspadakomunističkog režima Envera Hodže prebegli iz Albanije. Ti ljudi čestone biraju sredstva da bi preživeli, bave se kriminalom, preprodajomdroge i prostitucijom. U Atini kritikuju Tursku da čini malo, gotovo ništa, da izbeglicevrati odakle su stigle i da ih olako propušta na zapad kako bi seratosiljala neželjenih gostiju.
Gotovo istovetne optužbe u poslednjevreme mogu se čuti i u Makedoniji na adresu Grčke koja takođe nastojida se oslobodi imigranata. U Ankari odbacuju te optužbe i ističu da je to globalni problem koji ne mogu same da reše dve zemlje. U to treba još više da se uključeUjedinjene nacije a pogotovo EU koja pre svega mora dasklopi ugovore o readmisiji sa trećim zemljama iz kojih najčešće stižu izbeglice.
V. Lalić
objavljeno: 17.01.2013.
