Izvor: Politika, 18.Maj.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berze izoluju evrozonu
Spekulacije o izlasku Grčke iz monetarne unije EU obrisale 4.000 milijardi dolara sa globalnog tržišta deonica u poslednjem mesecu
Evropska dužnička kriza postaje preskupa za svetsko finansijsko tržište. Od početka predizborne kampanje u Grčkoj prošlog meseca do objave sledećih izbora 17. juna, spekulacije o izlasku te zemlje iz evrozone >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obrisale su 4.000 milijardi dolara sa globalnog tržišta deonica, prenela je agencija Blumberg. Istovremeno, evro je juče vredeo samo 1,26 američkih dolara, a slični kurs imao je poslednji put u leto 2010. godine, kada je EU mukom osmišljavala prvi finansijski paket pomoći Atini.
Neizvesni ishod junskih izbora u Grčkoj, ali i silovito poniranje javnih finansija Španije i tamošnjeg bankarskog sektora, glavni su okidači ubrzanog povlačenja međunarodnih finansijera iz Evrope.
Mrčane slutnje berzi: da je evropska dužnička kriza još daleko od razrešenja, potvrdio je juče i nemački ministar finansija Volfgang Šojble.
„Previranja na finansijskim tržištima zbog evropske dužničke krize mogla bi da potraju sledeće dve godine”, procenio je juče Šojble.
Vodeći evropski bankari već znaju ko će najpre platiti danak urušenim finansijskim odnosima unutar monetarne unije EU.
„Evrokriza će nadalje imati osetne negativne posledice na zemlje centralne i istočne Evrope kao i niz država severne Afrike. Ekonomije Hrvatske, Slovenije i Mađarske doživeće kontrakciju, zemlje Baltika osetno umanjeni privredni rast, a Egipat, Tunis i Jordan suočiće se sa padom direktnih stranih investicija”, upozorio je juče Tomas Mirou, predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj.
I dok se evropski lideri, koji su zvanice na Samitu G-8, upinju da sastave zajedničku platformu (budžetska disciplina plus podsticaj privrednom rastu) za skup u Kemp Dejvidu, berze uviđaju da je, nakon Grčke, Evropa sada pred teškim bremenom španske krize.
Španske banke su u martu bile opterećene dubioznim kreditima u vrednosti od 147,9 milijardi evra. Toliko sumnjivo naplativih kredita nisu imale od 1994. godine, primećuju na berzama. Samo prošle sedmice, španske štediše povukle su iz banaka preko milijardu evra uloga. Nepoverenje da Madrid može brzo da osnaži banke i stane kao garant enormnim kreditnim zahtevima očigledno dele i tamošnje štediše i međunarodna finansijska tržišta.
Američka kreditna agencija „Mudiz” oštro je oborila rejting 16 vodećih španskih banaka, među njima i najveću evropsku banku Santander. Na tu vest akcije španskih banaka izgubile su u četvrtak 28,8 odsto vrednosti, da bi juče skočile 22 odsto! Finansijska tržišta takve spekulativne skokove ne smatraju normalnim stanjem, pa je zbog rastuće neizvesnosti dalje sudbine španskih finansija njeno zaduživanje na tržištu dugoročnih obveznica rekordno poskupelo.
Berze sada muči da li će Španija biti prinuđena da zatraži finansijsku pomoć Evrope. Razgovor Madrid–Brisel na tu temu liči na već viđeno u „slučaju Grčka”.
Zvanični Berlin izrazio je juče uverenje da je Španija u stanju sama da se izbori sa tekućim finansijskim nedaćama.
Vlada Marijana Rahoja ne sedi skrštenih ruku. Zvanični Madrid angažovao je američku investicionu banku Goldman Saks da hitno proveri knjigovodstvo svih španskih banaka.
T. Vujić
objavljeno: 19.05.2012.
.jpg)
