Izvor: S media, 13.Dec.2010, 17:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd centar Evrope
Put koji Beograd mora proći da bi postao evropska prestonica kulture 2020. godine dug je i zahtevan. Prvi korak je učinjen. Naši eksperti su napravili stratešku analizu i koncept programa za narednih deset godina. „Beogradski kulturni model” počeće da se ostvaruje već naredne godine. S media portal istražuje koje će tematske i umetničke celine biti zastupljene u ovoj strategiji.
Projekat Evropska prestonica kulture započet je 1985. na inicijativu Meline Merkuri, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << tadašnje grčke ministarke za kulturu. Zamišljeno je da grad koji ponese to zvanje na simboličan način poveže sličnosti, razlike i bogatstva kultura svih evropskih naroda.
Strategijom koju je predložio ekspertski tim dr Milene Dragičević-Šešić, profesorke Univerziteta umetnosti u Beogradu, predstavljen je plan dugoročnog razvoja kulture grada Beograda u narednoj deceniji. Svaka godina imaće drugu tematsku celinu u koje će biti uključene sve umetničke discipline.
-Mere koje smo predložili su da svaka naredna godina ima svoj fokus na jednu umetnost i na neki od strateških projekata. Plan je da se u 2011. godini pojača inicijativa u kulturi vezana za mlade, da bi za deset godina upravo ti mladi bili oni umetnici koji će tada biti aktuelni i realizovati program- rekla je za S media portal dr Dragičević-Šešić.
Strategija predviđa da 2012. godina bude godina budućnosti, nauke, digitalnih umetnosti i tehnologija.
-Za 2013.godinu predviđamo da bude godina pamćenja i sećanja da do tada napavimo memorijalni centar na Starom sajmištu. Time bi se uspostavila jedna nova kultura i politika pamćenja u beogradskom i srpskom kulturnom životu. Za 2014. godinu predviđeno je da bude godina jezika, zatim slede godine kulture za decu, teatra itd. – najavila je dr Dragičević-Šešić.
Titula evropske prestonice kulture stiče se za period od godinu dana i predstavlja najznačajniji projekat u oblasti kulture u Evropi. Zato su i standardi koje grad kandidat mora da ispuni, visoki i u umetničkom i u kulturnom smislu.
Perioda priprema za kandidaturu i realizaciju je dug i definisan je brojnim razvojnim etapama koje koordiniše Evropska komisija. Proces traje od pet do 10 godina, pa i duže.
Iako uspeh samog događaja zavisi od kvaliteta programa, za njegovu uspešnu realizaciju neophodan je konsenzus brojnih političkih aktera. Upravo to je i preporuka Evropske komisije s obzirom da projekti traju jako dugo i podrazumevaju velika finansijska ulaganja.
-To je jako dug, složen i dalek proces, a konkurs će tek biti raspisan 2014.godine. Dotle treba stvoriti uslove da se grad Beograd infrastrukturno, kvalitativno i programski pripremi. Mi se nadamo da će grad Beograd i Sekretarijat za kulturu prihvatiti elaborat koji je napravljen i koji je već usvojio Organizacioni odbor i da će se krenuti u implementaciju ciljeva i zadataka- rekla je naša sagovornica.
Buduće evropske prestonice kulture do 2019.
Do 2015. godine određeni su i gradovi i države
* 2010. – Esen, (Nemačka); Pečuj, (Mađarska); Istanbul, (Turska)
* 2011. – Turku, (Finska); Talin, (Estonija)
* 2012. – Gimaraješ, (Portugalija); Maribor, (Slovenija)
* 2013. – Marselj-Provansa (Francuska); Košice, (Slovačka)
* 2014. – Umeo, (Švedska); Riga, (Letonija)
Od 2015. godine određene su samo države, dok se na državnom nivou takmiče gradovi za zvanje evropske prestonice kulture
* 2015. – Belgija, Češka
* 2016. – Španija, Poljska
* 2017. – Danska, Kipar
* 2018. – Holandija, Malta
* 2019. – Italija, Bugarska
Prema računici Evropske komisije, programska priprema nekog grada da postane „evropska prestonica kulture” košta od šest do 100 miliona evra, a ulaganja u infrastrukturu iznose od 10 do 220 miliona evra. Najviše sredstava za finansiranje ovog projekta izdvaja se iz nacionalnih kasa, dok jedna četvrtina novca dolazi iz Evropske unije.
Ipak po izveštaj konsultantske agencije „Palmer-Rej”, koju je angažovala Evropska komisija, da analizira prestonice kulture od 1985. do 2005, utvrđeno je da se na jedan uloženi evro u „evropsku prestonicu” vrati od osam do deset.
- Smatram da ideje i predloga koje smo izneli treba implementirati neovisno od toga da li će Beograd postati kulturna prestonice Evrope ili ne. On u svakom slučaju treba da bude kulturna prestonica Srbije i Balkana. Zato se moraju jačati kulturni kapaciteti i programi kako bi došlo do obnove grada i urbane regeneracije. Međutim, u pitanju je i finansijska i politička odluka šta će se od toga stvarno implementirati. Na nama kao stručnjacima je bilo da damo svoj predlog šta mislimo da je najbolje i najsvrsishodnije za Beograd- objasnila je dr Dragičević-Šešić.
Trenutno grad Beograd radi na lobiranju u čitavoj Evropi kako bi obezbedio što širu podršku za kandidaturu.
Beograd je do sada Pismo podrške potpisao sa Perudom, Banjalukom, Krfom i Viljnusom, Ljubljanom i Mariborom koji je izabran za prestonicu kulture u 2012.godini.
Namera čelnika grada je da se u narednom periodu ta podrška dobije i od Atine, Soluna, Pariza, Liona, Haga, Brisela, Monsa, Budimpešte i Istanbula, kao i od istoimenog mesta u Belgiji.
Maja Vidović
