Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Maj.2010, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beč: Pripremni seminar u za samit u Sarajevu
BEČ - Grčka i Austrija dele istu viziju prema kojoj Zapadni Balkan treba da bude deo zajedničke evropske porodice, poručili su šefovi diplomatija te dve države danas u Beču, uz napomenu da trenutna kriza u Uniji ne sme da bude izgovor za zaustavljanje procesa njenog širenja.
Ministri Grčke i Austrije učestvuju danas na seminaru na visokom ekspertskom nivou u organizaciji austrijskog Ministarstva spoljnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << poslova, u cilju svojevrsne pripreme za regionalni sastanak pod pokroviteljstvom EU, predviđen za 2. jun u Sarajevu.
Na sastanku učestvuje i direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević.
Prema pisanju beogradskih medija, glavni cilj ovog sastanka, kao i narednog u Sarajevu zakazanog za 19. maj, jeste pokretanje tema koje će biti u fokusu učesnika sarajevske konferencije.
Špindeleger: Uveriti EU da prizna Kosovo
Šef austrijske diplomatije Mihael Špindeleger je ukazao, kada je reč o Kosovu, da zvaničan Beč ne očekuje da će Beograd priznati nezavisnost, ali da očekuje saradnju sa vlastima u Prištini u pronalaženju rešenja za probleme svakodnevnice sa kojima se suočava stanovništvo.
Špindeleger je, međutim, dodao i to da će Austrija pokušati da uveri zemlje EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to učine.
On je naglasio da je EU donela mir i stabilnost na zapadu kontinenta i to isto sada želi da proširi na Zapadni Balkan.
Ukazujući da Evropa trenutno trpi posledice globalne krize, on je naveo da postoji solidarnost i opredeljenje da se ti problemi zajednički prevaziđu.
"Kriza ne sme bude izgovor za zaustavljanje procesa širenja",naglasio je on, dodajući da ima puno razloga zbog kojih proces širenja na Zapadni Balkan treba da bude veoma visoko na listi prioriteta.
"Zapadni Balkan je najvažniji trgovinski partner EU, mnogi migranti koji žive kod nas su iz tog regiona, i ujedno želimo stabilnost i prosperitet ispred svojih vrata", dodao je Špindeleger.
On je, takođe, naglasio da se pre članstva u EU moraju ispuniti potrebni standardi, a to uključuje konsolidaciju demokratskih struktura i punu saradnju s Haškim tribunalom.
Potrebno je i da se raskrsti sa razmišljanjem "u etničkim dimenzijama", što je posebno važno za BiH.
Drucas: Što je Unija veća, to je snažnija
Vršilac dužnost grčkog šefa diplomatije Dimitris Drucas istakao je da se njegova zemlja zalaže za što skoriju ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) EU sa Srbijom i da zahtev za dobijanje status kandidata, koji je predao zvaničan Beograd, treba što pre da bude razmotren.
Prema Drucasu, širenje je glavni instrument EU za uspostavljanje stabilnosti i mira na čitavom kontinentu. On je ukazao na potrebu borbe protiv umora od širenja EU, jer bi svaka pauza vodila obustavljanju reformi. Što je Unija veća, to je snažnija, a bez Zapadnog Balkana EU nije potpuna, kao što ni zemlje regiona neće biti potpune bez članstva.
On je naveo da je to zvanična politika Grčke i podsetio da je tokom grčkog predsedavanja EU 2003. usvojena je Solunska agenda, a da je zvanična Atina usvojila i Agendu 2014. godine s ciljem ubrzavanje napretka evropske perspektive Zapadnog Balkana.
On je upozorio da brzina integracija zavisi od ispunjavanja svih kriterijuma i obaveza koje postoje, što važi i za Zapadni Balkan.
"Želim da vidimo Hrvatsku da zaključi pregovore do kraja godine. Takođe bismo želeli da Srbija napreduje dalje, i s tim u vezi pozdravljamo Rezoluciju o Srebrenici, koja je jasan znak za pomirenje", rekao je Drucas.
On se založio za to da ratifikacija SSP počne što pre u zemljama članice EU, kao i da se zahtev za dobijanje statusa kandidata koji je predala Srbija razmotri što pre, kao što je to bio slučaj sa molbama Albanije i Crne Gore.
"Želimo da i Makedonija napreduje, iako tamošnja vlada nije radila na pronalaženju rešenja prihvatljivog za obe strane. Što se BiH tiče, očekujemo da se tamo promoviše evropska agenda, a po pitanju Kosova imamo interes za ekonomsko-socijalni razvoj", dodao je on, uz napomenu da su dobrosusedski odnosi neophodni, jer u zajedničkoj Evropi nema mesta starim raspravama.
Direktor Generalne direkcije EK za proširenje Majkl Li je podsetio da u EU postoji konsenzus o važnosti procesa širenja Unije na Zapadni Balkan, ali da taj napredak zavisi od brzine sprovođenja reformi u svakoj zemlji pojedinačno.
Prema pisanju lista "Danas", austrijski stručnjaci za evropske integracije i Zapadni Balkan pripremili su predlog preporuka sa sastanka, koji će danas verovatno u najvećoj meri biti i usvojen.
Tu se navodi da bi sve zemlje regiona trebalo da dobiju status kandidata za članstvo u Uniji do kraja 2011 i da bi sa onima koje su postigle najveći napredak trebalo da počnu pregovori za članstvo u toku 2012.
U predlogu preporuka se još navodi da bi zemlje regiona morale da izraze jasnu spremnost za rešavanje svih međugraničnih problema, bilateralno ili uz posredovanje, kao i da bi, pre svega, u proleće 2011. trebalo obaviti monitoring napretka u procesu integracije "svih zemalja, uključujući Kosovo".
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
