Izvor: B92, 05.Feb.2012, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankrot Grčke sledi za dva meseca?
Pritisak je ogroman, ali dogovor ipak, izostaje. Grčkoj je hitno potreban novac. U Briselu su nezadovoljni grčkim reformskim naporima.
Međunarodni donatori su mišljenja da grčka vlada čini premalo u cilju sprovođenja obećanih reformi.
Grčka vlada, privatni investitori, stručnjaci Međunarodonog monetarnog fonda, Evropska centralna banka i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Evropska unija nedeljama pregovaraju o saniranju grčkog duga i finansijskoj pomoći.
Sada je šef Evro grupe, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker povećao pritisak. On vladi u Atini preti ukidanjem pomoći EU. "U slučaju da Grčka ne uspe da sprovede obećane reforme, ne može ni očekivati solidarnost. Ako utvrdimo da u Grčkoj sve ide naopako, onda neće biti novog programa pomoći", upozorio je Junker.
Nemci žele Grčku van evrozone
Većina Nemaca smatra da Grčka treba da istupi iz evrozone, a čak oko 80 odsto je za to da Grčkoj ne treba dati finansijsku pomoć ako ne sprovede mere štednje. Prema ispitivanju javnog mjenja, čak 53 odsto Nemaca smatra da bi bilo bolje kada bi Grčka odustala od evra i vratila se drahmi. Samo 34 odsto se založilo za ostanak Grčke u evrozoni. Na drugoj strani, čak 80 odsto Nemaca odbija pružanje dalje finansijske pomoći Grčkoj, pre nego što ova zemlja ispuni sve naložene mere štednje.
To bi značilo da Grčka u sledeća dva meseca mora da proglasi bankrot.
Junker kaže da bi već i samo teoretska mogućnost državnog bankrota trebalo da natera Grčku da dobije snagu "u mišićima koji su trenutno paralisani". Konkretno se misli na činjenicu da se ne sprovodi u dovoljnoj meri privatizacija državnih preduzeća. U ovom trenutku, Evropska unija to neće dozvoliti.
"Grčka mora znati da kod teme privatizacije nećemo popustiti", kaže on i kao posebno štetno za imidž te zemlje izdvaja činjenicu da "korupcijski elementi postoje na svim upravnim nivoima".
U Atini se oseća povećanje pritiska. "Postoji veliki pritisak - ne samo od tri institucije trojke, nego i država članica evro-zone, od kojih svaka ima sopstvene kriterijume, probleme i prioritete", rekao je ministar finansija Evangelos Venizelos. Pregovori su spori.
Napredak u pregovorima su do sada sprečavali strani inspektori trojke, zahtevajući dalje reforme tržišta rada koji sindikati radnika i udruženja poslodavaca u Grčkoj odlučno odbijaju.
O budućnosti Grčke trenutno se raspravlja na dva nivoa - Vlada u Atini pregovara sa svojim zvaničnim kreditorima o uslovima za drugi paket pomoći vredan 130 milijardi evra. Pre odobravanja novog paketa pomoći, trojka Evropska unija, Međunarodni monetarni fond, i Evropska centralna banka, očekuju smanjenje plata državnih službenika, nastavnika i vojske, kao i smanjenje minimalne plate od 750 evra.
S druge strane, grčka vlada sa privatnim kreditorima raspravlja o poslednjim detaljima, u osnovi već dogovorene, plasmanu obveznica kojim bi dug od 100 milijardi evra bio smanjen.
