Izvor: RTS, 11.Okt.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke žrtve dužničke krize
Deksija banka iz Belgije biće nacionalizovana da ne bi propala zbog nenaplativog duga Grčke. Time će biti spaseno četiri miliona klijenata i njihovih 80 milijardi evra. Strah od lančanog kraha banaka po celoj Evropi.
Belgija, uz pomoć Francuske i Luksemburga, spasava Deksija banku. Belgijsko-francuska finansijska grupacija prva je u Evropi kojoj u novom udaru finansijske krize spas stiže iz državne kase. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Najveći Deksijin problem su pozajmice date Grčkoj i drugim prezaduženim zemljama evrozone, jer dug više nije potpuno naplativ. Investitori su uznemireni mogućnošću da se to dogodi i drugim bankama u Evropi i traže od evropskih lidera da ih ubede da su sposobni da se bore sa dužničkom krizom.
Kada je u nedelju popodne ušla u centralu u Briselu, uprava Deksija banke nije izašla četrnaest sati, sve dok nije dogovorena nacionalizacija. Država Belgija za četiri milijarde evra dobija belgijski ogranak finansijske grupacije sa 6.000 zaposlenih.
Četiri miliona klijenata mogu da odahnu, jer im je uloženih 80 milijardi evra za sada bezbedno. Belgijska, francuska i luksemburška vlada obezbediće i 90 milijardi evra za desetogodišnje bankarske garancije. Investitori iz Katara kupuju luksemburški ogranak banke.
"Jasno je da kriza bankarskog sektora stavlja vlade pred izbor da li da intervenišu ili da problem ostave klijentima banke, što bi u belgijskom slučaju ostavilo posledice na celu ekonomiju", rekao je predsednik Upravnog odbora Deksije Žan Lik Dean.
Mnogima se čini da je koncept spasavanja prezaduženih država evrozone manjkav i strahuju da će se isto dogoditi i drugim bankama u Evropi.
Izvršni direktor Deksije Pjer Marijani podsetio je da su evropske vlade tražile od banaka da zadrže izloženost državnim dugovima da bi izbegle veće probleme sa refinansiranjem Grčke i drugih.
"Neko ko je sada direktor MMF-a izričito je tražio takve mere uz podršku svih ministara finansija Evropske unije, a mi smo suviše naivno prihvatili taj zahtev", izjavio je Marijani.
Problem evrozone bio bi lakše rešiv da je predviđen mehanizam za izlazak iz nje, kaže za RTS savetnica izvršnog direktora Svetske banke Biljana Krasavac Hroneos.
"Evropa to nije predvidela, jer bi to ukazalo na slabost te asocijacije. Kada operišete na nivou nacionalne valute, imate mogućnost da, putem inflacije i drugih mera, izvodite prilagođavanje", istakla je Biljana Krasavac Hroneos.
Uprkos pomoći, Grčka mnoge podseća na nekog ko hoda po tankoj žici. Inspektorska trojka tek će saopštiti da li je vlada u Atini zaslužila novčanu injekciju od osam milijardi evra, bez kojih bi državna kasa vrlo brzo ostala prazna.
