Izvor: Blic, 09.Jul.2010, 01:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banke evrozone drže ključ globalnog rasta

Dobra vest glasi da će svetska ekonomija ove godine rasti brže nego što se očekivalo. Loša vest je da se oporavak nalazi u senci velikih rizika, posebno u evrozoni, i da će se tempo rasta verovatno usporiti iduće godine. To je suština juče objavljene najnovije ocene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o globalnoj ekonomiji.

Oporavak je, upozorava MMF, pomućen bojaznima da bi veliki dugovi nekoliko manjih evropskih privreda mogli da eskaliraju u širu finansijsku krizu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Strah od toga da Grčka i nekoliko drugih evropskih zemalja neće uspeti da servisiraju svoje dugove počeo je da podriva poverenje u solidnost banaka u nekim zemljama evrozone u toku ove godine, što je povećalo finansijsku napetost jer banke nisu više toliko voljne da jedna drugoj pozajmljuju sredstva. Nesigurnost zbog evropskih dugova takođe je dovela do globalnog pada vrednosti akcija i sunovrata evra. Uprkos skromnom rastu proteklih sedmica, evropska valuta je od početka godine pala za čak 12 odsto prema američkom dolaru i 16 odsto prema japanskom jenu.

„Iako predviđamo da će se oporavak nastaviti, jasno je da su drastično porasli rizici od ponovnog pada", ističe Olivije Blanšar, glavni ekonomista MMF. „Ishod će zavisiti od toga kako će Evropa izaći na kraj s fiskalnim i finansijskim problemima, kako će razvijene zemlje nastaviti sa realizacijom mera fiskalne konsolidacije i od toga kako će izgledati rebalans ekonomija država u nagloj privrednoj ekspanziji."

Privredni rast u zoni evra za ovu godinu MMF procenjuje se na jedan odsto, što je nepromenjeno u odnosu na aprilsku procenu, ali predviđa da će se tokom 2011. on smanjiti za 0,2 odsto u poređenju sa ranijim predviđanjima na 1,3 procenta.

Do sada je ovogodišnji oporavak u svetu bio brži nego što se očekivalo, naročito u Aziji i drugim zemljama naglog privrednog razvoja, što je navelo MMF na procenu da će globalni privredni rast u 2010. iznositi 4,6 odsto, a ne 4,2 odsto, kako je saopšteno u aprilu.

„Kratkoročno gledano, najveća opasnost preti od finansijskog stresa i zaraznog dejstva dužničke krize", ističe MMF. To bi moglo da dovede do dodatnog povećanja cena kredita i slabljenja bankarskih bilansa, a samim tim i do strožih uslova kreditiranja, čime se smanjuje poverenje kompanija i potrošača i naglo menjaju kamatne stope." Pored toga, MMF je saopštio da se očekuje usporavanje rasta u drugoj polovini ove godine i početkom iduće.

Privredni rast razvijenih zemalja se, na primer, kretao po stopi od tri odsto u prvih šest meseci ove godine, ali će taj tempo da padne na dva odsto u drugoj polovini 2010, pošto će se smanjiti rast privatne potražnje.

MMF predviđa da će u 2011. globalna ekspanzija iznositi 4,3 odsto, skromnije nego ove godine, pošto će vlade širom sveta postepeno ukidati stimulativne mere koje su počele da primenjuju u vreme globalne finansijske krize krajem 2008. godine.

Rizici od raspada evrozone

Raspad evrozone povukao bi zemlje čitave grupacije u duboku recesiju, koja bi se osetila i u državama Evrope koje nisu njene članice, ali i preko Atlantika, procenila je holandska banka ING, koja je istraživala šta bi se dogodilo kada bi se evrozona raspala, pod pritiskom pomoći Grčkoj i problema u drugim zemljama monetarne unije. U sumornoj proceni nazvanoj „Kvantifikacija nezamislivog", ING predviđa da bi već u prvoj godini nakon nestanka evra proizvodnja u zemljama članicama pala za pet do devet procenata, dok bi nove-stare nacionalne valute izgubile i do 50 odsto vrednosti u odnosu na novu nemačku marku, prenosi londonski „Gardijan".

Nastavak na Blic...