Izvor: Vostok.rs, 10.Avg.2013, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanska dijalektika
10.08.2013. - 10. avgusta 1913. godine potpisan Bukureštski mirovni ugovor
Pre 100 godina, 10. avgusta 1913. godine bio je potpisan Bukureštski mirovni ugovor. On je završio Drugi balkanski rat. Bugarska je tada preživela poraz od Srbije, Crne Gore, Grčke, Rumunije i Turske. Rat je trajao nešto više od meseca dana, ali su se njegove posledice osećale u toku više decenija.
Konflikt je počeo uskoro posle završetka Prvog Balkanskog rata 1912. godine, u kojem su >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Bugarska, Srbija, Crna Gora i Grčka zajedničkim naporima uništile armiju Osmanske imperije. Balkanski savez je vratio opširne teritorije Makedonije i Trakije. Njihovu dalju sudbinu, u skladu s Londonskim mirovnim ugovorom, predstojalo je da rešavaju zemlje-pobednice. To je postalo za nedavne saveznike jabuka razdora. Na Balkanu je ponovo počela vojna mobilizacija. Situaciju su podsticale velesile, koje su vodile zakulisnu borbu za uticaj u tom regionu. S jedne strane je Austro-Ugarska, koja je u to vreme imala ekonomske mogućnosti uticaja na Balkanu i njena saveznica Nemačka. S druge su strane Rusija, Francuska i Britanija. Činilo bi se, trebalo je sa najvećom pažnjom slušati Rusiju – pre tri i po decenije je ona u ratu protiv Turske odbranila nezavisnost balkanskih zemalja. I Balkanski savez je radi mirovnih svrhi formiran upravo pod njenim pokroviteljstvom, - ističe ekspert Ruskog instituta strateških istraživanja Petar Muljtatuli.
- Taj Savez je omogućivao Rusiji da se spreči veliki evropski rat. Austro-Ugarska i Nemačka nisu već mogli da slobodno deluju ni protiv jedne od tih zemalja, ni protiv Rusije, jer je bila formirana moćna «balkanska Antanta». Međutim, sve te manje države – Bugarska, Srbija, Grčka, Crna Gora, Rumunija – nažalost, imale su svoje uskonacionalne interese, koje su one lažno razumele. One su htele Veliku Bugarsku, Veliku Srbiju itd. Usled toga, bez obzira na suprotstavljanje Rusije i lično imperatora Nikolaja Drugog, Bugarska je gađala srpsku teritoriju, čak je pokušala da uvede tamo vojsku. Zatim su se sve te države ujedinile protiv Bugarske.
Sve ili ništa, izjavio je tada bugarski car Ferdinand, odbivši sve predloge Rusije za mirovno regulisanje. On je bio uveren da Makedonija, čiju su polovinu stanovništva sačinjavali Bugari, ući u sastav njegove zemlje. Međutim, ta ratoborna euforija nije dugo trajala. Posle Srbije, Grčke i Crne Gore u rat protiv Bugarske je stupila Rumunija. Što više, u nju se uvukla i Turska, koja je sasvim nedavno preživela poraz. Bugarska nije imala nikakve šanse, te je bila primorana da prihvati uslove Bukureštskog ugovora. Raspad Balkanskog saveza i Bukureštski ugovor su još više povećali napetost u tom regionu, koja je kasnije postala jedan od uzroka Prvog svetskog rata, - smatra ekspert Instituta slavistike Aleksandar Karasjov.
- Srbija, Crna Gora, Rumunija su povećale svoje teritorije. One su bile pobednice, dok je Bugarska usled pustolovnih težnji vladajućih krugova bila pobeđena, i to veoma ozbiljno. Dakle, u regionu je nastala velika napetost, koja je izazvala kod vladajućih krugova Bugarske želju za revanširanjem.
1915. godine Bukureštski ugovor je bio storniran. Bugarska, koja je tada ratovala na strani Austro-Ugarske i Nemačke, otela je Srbiji Makedoniju. Posle poraza centralnih država ona je bila primorana da je vrati. 1941. godine ona ju je ponovo zauzela, ratujući na strani fašističke Nemačke. Posle dolaska Sovjetske Armije ona ju je ponovo izgubila. Nije teško da se primeti, da usmerenost bugarskih vlasnih struktura tim zločestim savezima izazvano je jednim te istim teritorijalnim sporom. Napetost u odnosima između Jugoslavije i Bugarske je ostala i tokom čitavog doba socijalizma. Republika Makedonija je 1991. godine stekla državnu nezavisnost, ali je u toku nekoliko godina posle toga bila u ekonomskoj blokadi od strane Grčke, koja je smatrala nedopustivim i starogrčki naziv te zemlje, i starogrčke simbole na njenoj zastavi. Bugarska, koja je prva priznala Makedoniju, ipak je više puta isticala da je makedonski jezik samo bugarski dijalekat. Kako je kazao majstor dijalektike Fridrih Hegel, istorijski događaji se dešavaju dva puta: prvo kao tragedija, a zatim kao farsa. Poslednje je ipak bolje, zato je lakše da ga se otarasimo. Balkanski savez, u koji se pre stotinu godina uzdala Rusija, nije se tada dugo održao. Međutim, poziv za mirovne pregovore je i dalje aktuelan.
Mihail Aristov,
Izvor: Glas Rusije, foto: ru.wikipedia.org
