Izvor: RTS, 04.Jul.2015, 17:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atina očekuje sporazum sa poveriocima u ponedeljak
Grčki ministar finansija Janis Varufakis očekuje da u ponedeljak bude postignut sporazum sa međunarodnim poveriocima, bez obzira na ishod sutrašnjeg referenduma. Gardijan piše da je izvan svake sumnje da Angela Merkel i trojka koju čine međunarodni poverioci želi da ukloni izabranu vladu u Atini.
Očekujem da ćemo imati sporazum u ponedeljak i on neće zavisiti od toga da li većina glasa "da" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ili "ne" na refrendumu, rekao je Janis Varufakis za nemački list Frankfurter alemajne zontagscajtung, prenosi Tanjug.
"Ne slušajte one koji kažu da je ponuda sklonjena sa stola - naravno da je ona i dalje tamo, jer to je ono što oni žele", rekao je Varufakis, a preneo Rojters.
Grčki ministar finansija je, takođe, kritikovao svog nemačkog kolegu Volfganga Šojblea.
"Gospodin Šojble je jasno stavio do znanja 2012. da bi više voleo 'Gregzit' (izlazak Grčke iz evrozone)", dodao je Varufakis.
Grčka će se sutra izjašnjavati o prihvatanju ili odbijanju uslova međunarodnih poverilaca, a premijer Aleksis Cipras pozvao je građane da zaokruže "ne" u cilju postizanja boljeg sporazuma.
Cipras je rekao da su poverioci dali "bolje ponude" onda kada je saopšteno da će biti održan referendum.
"Gardijan": Cilj da se Ciprasova vlada ponizi
Urednik Gardijana Seumas Milne u komentaru navodi da je "izvan svake sumnje" da nemačka kancelarka Angela Merkel i trojka koju čine međunarodni poverioci želi da ukloni izabranu vladu u Atini.
"Naznaka iskrenog kompromisa nema. Cilj je očigledno da se Ciprasova vlada ponizi i u toku su pripreme za njenu privremenu zamenu administracijom koja će biti poslušnija", navodi Gardijan.
Prema najoptimističnijem scenariju, iz dokumenata MMF-a, mere štednje u Grčkoj trajaće bar do 2030, navodi britanski list. "Ukoliko uspeju da Ciprasa svrgnu sa mesta premijera, onda bi se manje destruktivan paket mogao ponuditi nekom poslušnijem grčkom lideru koji će ga zameniti", navodi Gardijan.
Britanski list navodi da je, po raspisivanju referenduma, "jedan evropski lider za drugim upozoravao Grke da se ne obaziru na vladu i glasaju 'za', jer će u suprotnom biti izbačeni iz evrozone, sa drastičnim posledicama".
Strah Berlina i Brisela leži u tome da će građani zemalja poput Španije i Portugala, koji su podneli najveći teret štednje u evrozoni, želeti da se i njima dugovi otpišu i da se politika štednje prekine, navodi Gardijan.
Četiri moguća scenarija grčkog raspleta
Dva moguća odgovora na sutrašnjem referendumu u Grčkoj - o prihvatanju ili odbijanju sporazuma države s poveriocima, vode u četiri moguća scenarija, piše u analizi konzervativnog atinskog dnevnika Katimerini.
"Da" na referendumu vodi ka sporazumu s poveriocima i bržoj normalizaciji privrede Grčke, dok "ne" vodi ka ispadanju Grčke iz zone evra, a možda i iz Evropske unije. U oba slučaja, put kojim će Grčka krenuti već od ponedeljka "odlučujuće zavisi" i od "brze promene sastava vlade, bez gubljenja vremena na nove izbore, a zavisi i od tolerancije kreditora".
Novi ključni datum je sada 20. jul, kada Grčka treba da Centralnoj evropskoj banci isplati 3,5 milijarde evra za grčke državne obveznice koje je ta banka ranije kupila od nje. Međutim, grčka država nema novca za to, te, da ne bi bankrotirala kod Centralne evropske banke, mora da postigne sporazum s poveriocima do tada, piše list.
Prvi od četiri moguća scenarija je "da" na sutrašnjem referendumu, uz izbegavanje bankrota, tako što bi vlada odmah počela pregovore s poveriocima i pre 20. jula dobila novi zajam kojim bi isplatila julsku ratu Centralnoj evropskoj banci. Ali, za to je potrebna "brza promena u sastavu vlade", ukazuje list.
Drugi scenario je "da" na sutrašnjem referendumu, ali uz bankrot grčke države prema MMF-u i Centralnoj evropskoj banci, ako ne postigne sporazum s poveriocima do 20. jula.
U tom slučaju bi Evropski fond za stabilnost morao da odluči da li će Grčkoj smesta dati već predviđeni zajam od 130,9 milijardi evra, a i pred privatnim poveriocima Grčke, to jest komercijalnim bankama bila bi odluka o tome da li će joj dati nove zajmove.
Uz to bi bila nužna dokapitalizacija grčkih banaka, uz "šišanje" uloga u bankama i ograničenje raspolaganja ulozima na dve godine, kao u ranijem slučaju Kipra. Po tom, drugom scenariju, privreda Grčke bi se normalizovala za 18 do 24 meseca, piše list.
Treći scenario je "ne" na referendumu uz "organizovani bankrot", tako što bi vlada odbila da plati dugove, ali bi smesta počela pregovore s poveriocima o otpisu dela duga.
Iako bi i u tom slučaju grčka država bankrotirala prema MMF-u i Centralnoj evropskoj banci, ipak bi Evropski fond za stabilnost morao da odluči da li će Grčkoj smesta dati već predviđeni zajam, dok je vrlo verovatno da bi bar pojedini privatni kreditori Grčke - komercijalne banke, zahtevali da im ona smesta isplati sav dug.
Četvrti scenario je "ne" na referendumu uz "nekontrolisani bankrot", tako što bi propala mogućnost pregovora vlade s poveriocima koji bi "ne" grčkih glasača protumačili kao glas za izlazak Grčke iz zone evra i zahtevali naplatu svih njenih dugova Evropskoj centralnoj banci, MMF-u i Evropskom fondu za stabilnost.
U tom, najgorem slučaju, Grčka ne bi imala pristup međunarodni finansijskim istitucijama, poslovni i kreditni aranžmani sa ustanovama van Grčke ne bi više važili, grčke banke bi smesta bile proglašene nelikvidnim, te više ne bi uživale ni pomoć Evropske centralne banke za dnevnu likvidnost, a ta banka bi čak mogla da zahteva da joj se vrati pomoć koju im je do sada isplatila.
U tom slučaju grčke banke bi do kapitala mogle da dođu samo plenidbom uloga svojih štediša.
Podjednako dugotrajna procedura, upozorava Katimerini na kraju analize, bila bi i promena valute - ponovno uvođenje drahme, i Grčka bi bar jedno vreme koristila dve valute: drahmu za domaće potrebe, a evro za plaćanja u inostranstvu.
Po tom, najgorem scenariju, domaća tražnja bi se srušila, inflacija skokovito rasla, nova drahma bi smesta devalvirala, privreda bi propadala i "Grčka bi otišla iz Evrope", zaključuje Katimerini.
.jpg)
