Izvor: RTS, 13.Avg.2015, 16:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Armakolas o mogućnosti da Atina promeni stav o KiM
Zvanična Atina tvrdi da ne menja stav prema Kosovu, a direktor programa za Jugoistočnu Evropu Helenskog instituta za evropsku i spoljnu politiku Janis Armakolas smatra da između redova može upravo da se nasluti promena te politike.
Beogradska štampa ponovo spekuliše da bi Grčka mogla da prizna Kosovo, pod pritiskom Zapada i u zamenu za finansijsku pomoć.
U izjavi Tanjugu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Janis Armakolas, međutim, kaže da ostaje da se vidi da li će do toga zaista i doći.
Spoljnopolitički analitičari već dugo raspravljaju o stavu Grčke po pitanju Kosova i sve više njih otvoreno poziva Atinu da iz različitih razloga preispita nepriznavanje Kosova, podseća grčki analitičar.
Oni smatraju da Srbija "gubi tu bitku" i ne vide zašto bi Grčka bila uključena u "tu neuspelu stvar", kao i da takva politika pogrešno povezuje status Ksoova sa problemom Kipra.
Po njihovom mišljenju, nezavisnost Kosova je de fakto realnost u regionu i stoga je saradnja Atine i Prištine neophodna – iz političkih, ekonomskih i bezbednosnih razloga.
Oni takođe veruju da "priznanje u pravom trenutku može da bude korisno za izgradnju mostova između Grčke i Albanije i albanske populacije u regionu" i da dobri odnosi sa Kosovom mogu da koriste Grčkoj u njenim diplomatskim nastojanjima u kompleksnom trouglu Atina–Tirana–Skoplje.
Armakolas veruje da ovakva razmišljanja već dugo deli i grčka diplomatija, koja se u jednom trenutku našla, kako kaže, "zarobljena" u poziciji nepriznavanja Kosova i nije bila u stanju da planira put za novu politiku u regionu.
Nije slučajnost da od pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo, Grčka zasad ima "najnaprednije odnose" sa Prištinom i da je višestruko pokazala da želi ih unapredi, čak iako priznanje nije otvoreno stavljeno na sto, kaže Armakolas.
Angažovanje Grčke u vezi sa Kosovom moglo bi da se smatra procesom koji bi konačno mogao da dovede do njegovog priznanja ("korak po korak priznanje") ili, što je bolje za Srbiju, do politike pune saradnje bez priznanja ("sve osim priznanja").
"Možda smo sada stigli do tačke kad će Atina samouverenije težiti drugačijem putu kada je reč o pitanju statusa Kosova", navodi Armakolas.
Grčka ambasada u Beogradu je nedavno insistirala na tome da nema promene grčke politike prema Kosovu, a svoje poteze od kritika opozicije branio je i ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas, naglašavajući da samo sledi politiku prethodnih vlada.
"Međutim, između redova može da se otkrije kvalitativna promena u politici Grčke po tom pitanju, a dokaza za to je mnogo", uveren je Armakolas.
Kao prvo, navodi on, interesantno je što Kocijas insistira na nastavljanju politike prethodnih vlada po tom pitanju, jer je njegova Siriza, prethodno čvrsto bila protiv angažovanja sa Kosovom.
Zatim, Kocijas je naglasio da je prvi grčki ministar spoljnih poslova koji je zvanično posetio Kosovo, i to u okviru balkanske turneje koju je Kocijas opisao kao "povratak Grčke Balkanu".
Štaviše, dodaje Armakolas, Kocijas je reaktivirao plan o otvaranju kancelarije u Atini, a što je još važnije, otvoreno je govorio o podršci Grčke kosovskom članstvu u međunarodnim organizacijama, poput Interpola i Uneska.
Podrška članstvu u Unesku je od naročitog značaja, budući da se očekuje bitka Beograda i Prištine tim povodom.
"Ovo je prvi put da je Grčka otvoreno iznela podršku aspiracijama Kosova da se učlani u međunarodne organizacije", ističe Armakolas.
Konačno, jedan važan detalj je, po njegovom mišljenju, prošao neprimećen, a to je da je Kocijas postavio dva "kriterijuma" za pitanje budućeg priznanja, a to su potrebe i prioriteti celog regiona i interesi Grčke i Evrope.
"I dok neko može da tvrdi da su ovo zdravorazumske pozicije koje ne treba da alarmiraju Srbiju, ne treba da zaboravimo da je ranije Atina naglašavala da će podržati status Kosova koji bi bio uzajamno dogovoren između Beograda i Prištine", dodao je Armakolas, uz ocenu da prenošenje naglaska sa dijaloga Beograda i Prištine na nacionalne interese Grčke i interese Evrope mnogo toga govori.
Međutim, ostaje nejasno da li to ukazuje na proces koji bi mogao da dovede do priznavanja.
I prethodne vlade razmišljale o priznavanju
Prethodne grčke vlade su takođe razmišljale o priznavanju, ali nikada nisu stigle do tačke u kojoj bi zaista to učinile jer je nedostajao pravi zamajac, a politička cena se činila prevelikom ili je prioritet bio rešavanje ekonomske krize.
A da li će Kocijas, koji u spoljnopolitičkim krugovima važi za dobrog stratega, ali i preterano samopouzdanog kreatora politike, biti taj koji će radikalno izmeniti grčku politiku o Kosovu, ostaje da se vidi, dodaje Armakolas.
Povodom navoda uglednog grčkog dnevnika Katimerini o nezadovoljstvu Atine međunarodnim potezima Beograda po pitanju Kosova i Makedonije, Armakolas kaže da je ono manje uzrokovano kokretnim akcijama, a više reagovanjem srpskih vlasti na posetu Kocijasa Prištini.
Po njegovim rečima, izjava šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da će eventualna promena grčke politike prema Kosovu biti protiv međunarodnog prava i prijateljskih odnosa dve zemlje bila je krajnje "nesrećna".
Ne samo u svetlu odluke Međunarodnog suda pravde koji je, kako kaže, jasno odbacio tvrdnje o navodno nelegalno proglašenoj nezavisnosti Kosova, već mnogo više zato što je zanemarila "bezuslovnu političku i diplomatsku podršku koju je Grčka ponudila Srbiji u veoma teškim vremenima i na štetu grčkih nacionalnih interesa".
Armakolas takođe smatra neprimerenim navode da je grčka spoljna politika pod pritiskom da promeni svoj smer kao rezultat ekonomske krize i pregovora o njenom rešavanju, naročito s obzirom na mnoge važne otvorene spoljnopolitičke frontove koje Atina ima (Turska, Kipar, Makedonija).
"Čak i sugerisanje da bi Grčka mogla da trguje svojim spoljnopolitičkim pozicijama u zamenu za ekonomsku podršku dovoljno je da podstakne bes Grka", objašnjava Armakolas.
Dodaje da Srbija nije prestala da smatra za prijatelje i partnere brojne zapadne zemlje koje su priznale Kosovo.
Zato su navodi "pomenutih diplomatskih krugova" odraz iritiranosti, kako kaže, neprikladnim reakcijama Beograda na pitanje koje je u apsolutnoj suverenoj nadležnosti jedne nezavisne države kakva je Grčka, zaključuje Armakolas.
Pogledaj vesti o: Grčka, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
