Izvor: S media, 20.Apr.2012, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Argentina na putu bez povratka?
U saopštenju objavljenom u službenom glasniku se navodi da vlada proglašava "YPF Gas" javnim preduzećem i preuzima 51 odsto akcija kompanije, prenela je agencija AFP.
"YPF Gas" nije deo naftne grupacije YPF čija je nacionalizacija naložena ove nedelje, što je naišlo na globalnu osudu, već je posebna kompanija. "Repsol butano", filijala španskog energetskog giganta, vlasnik je 85 odsto akcija "YPF Gasa".
Drugo lice Ugo Čaveza
Grčkim obveznicama >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << rejting D
Znate li koja će zemlja prva bankrotirati? Grčka čak i nije na listi
Nacionalizacija YPF-a je istovremeno i pokušaj vlade Fernandez de Kirčner da skrene pažnju s problema počinjenih na području energetske politike. Cene koju plaćaju potrošači su već godinama takoreći na veštački način subvencionisane kako bi ostale dostupne. Istovremeno vlada određuje gornje granice cena proizvođača energije. "Kako bi se izjednačio ovaj deficit, morala bi da se popravi pravila i zakoni koji važe na tržištu energije. No, to vlada za sada ne želi da rizikuje ", kaže argentinski ekonomista Daniel Montamat, bivši ministar za energiju.
Kada je proglašena nacionalizacije YPF-a, predsednica Argentnine Kristina Fernandez Kirčner, stajala je pored plavo bele zastave svoje zemlje i portreta nacionalne junakinje Eve Peron.
Prisutni su bili i izabrani članovi njene vlade kao i zastupnici mladih iz njene stranke. Svi su tapšali i pozdravljali predsednicu iako Fernandez još nije rekla ni jednu reč.
Nakon nekoliko minuta, ona je podigla ruku i izgovorila reči koje okupljena grupa iščekivala: YPF, najveći prerađivač u zemlji preći će u državno vlasništvo. Preduzeće koje se do sada većinski nalazilo u rukama španskog koncerna Repsol, postaće vlasništvo države i to zbog "nacionalni i javnih interesa".
Službeno, argentinska vlada opravdava ovaj korak time što se Repsol, kojem pripada 57 posto deonica, već godinama ne brine oko razvoja i povećanja prerade nafte već prvenstveno oko interesa deoničara.
Njihov argument odgovara s jedne strane i činjenicama: dok potražnja za naftnim prerađevinama u Argentini iz dana u dan raste, proizvodnja se sve više smanjuje a posledica je da je Argentina 2011. godine po prvi put u poslednjih 17 godina morala da uveze sirove nafte u iznosu za oko 9 milijardi dolara.
Ko sve deli iračku naftu
Gubi li dolar status valute?
Iran zabranjuje uvoz evropskih proizvoda?
Međutim, s druge strane, argument argentinske vlade baš i ne stoji u potpunosti. Činjenica je naime isto tako da je koncern Repsol Kristina Fernandez de Kirčner već odavno predstavio novi plan investicija kojeg je ona odbila budući da je navodno bio "nedovoljan". Lični razgovor sa šefom spomenutog koncerna Antioniom Brufauom, ona već nedeljama navodno izbegava.
Glavni razlozi za korak na koju se odlučila argentinska vlada su međutim zapravo sasvim jednostavan: zemlji je potreban novac.
(B92, Tanjug, Dojče vele foto:Guliver/Thinkstock)
Pogledaj vesti o: Grčka
