Izvor: Blic, 18.Nov.2015, 11:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanski pisac: Zapadni Balkan je samo KARIKATURA Zapada
Zemlje zapadnog Balkana samo su "karikature zapada", a Zapad bi trebalo radikalno da se menja, jer će ovako samo kreirati krize, ocenio je sinoć albanski pisac Fatos Lubonja i dodao da bi promene u regionu mogao da donese radikalan pokret, poput grčke Sirize.
- Problem je što imitiramo zapad, a nemamo civilna društva i pokrete koje oni imaju, pa mogu da izdejstvuju promene. Zato smo samo karikature zapada - >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << objasnio je svoj stav Lubonja na večerašnjem noćnom panelu Civilno društvo i protestni pokreti izazov radikalnog novog pristupa prema evropskim integracijama na konferenciji "Regionalna saradnja u jugoistočnoj Evropi" - zajedničkim radom napred ka EU u Sarajevu.
On je naveo primer Albanije, gde je strukturu vlasti uporedio sa zgradom u kojoj se na prvom spratu nalaze biznismeni, na drugom mediji, a na trećem političari, dok su u podrumu kriminalci. A svi su povezani.
Pitanje je kako to razdvojiti. Za to je potrebno civilno društvo, uveren je Lubonja.
Ako vlast ima medije, ekonomiju, politiku, i uz to podršku organizovanog kriminala, ukazuje on, teško je bilo šta učiniti.
Prema njegovim rečima, Albanija je posle 25 godina druga zemlja porekla azilanata u Zapadnoj Evropi, odmah iza Sirije, navodeći da je ekonomija veoma loša, a da u parlamentu, umesto profesora kao tokom 90-tih godina, "sada sede kriminalci".
Istorija, prema njegovim rečima, pokazuje da se na Zapadnom Balkanu slede svi modeli Evrope, a kada se pogleda, recimo, Italija, ona loše imitira SAD.
- Realno gledano, nadam se da će se nešto promeniti u Evropi, pa da možemo da sledimo dobar primer - konstatovao je.
Takođe, Lubonja je kritikovao političare sa Balkana, objašnjavajući da oni legitimitet dobijaju od Evrope i da tim legitimitetom onda vladaju svojim zemljama.
Zapadnom Balkanu su, prema njegovoj oceni, potrebni radikalni pokreti poput grčke Sirize, španskog Podemosa i sličnih, koji treba da izdejstvuju promene, a te snage bi trebalo da promene i Zapad.
Filip Balunović, politikolog iz Beograda ukazao je da bi demokratska tranzicija trebalo da se sprovede kroz evropske integracije. Međutim, pošto to nije slučaj, potrebna je snažnija uloga civilnog društva.
Dona Kosturanova iz Obrazovnog foruma za mlade iz Skoplja rekla je da protesti ne mogu sami nešto da promene, već je neophodno da se nešto desi nakon protesta.
Političari se bore na sve načine protiv protestanata, a kada odu u inostranstvo proteste koriste kao dokaz za demokratiju. To mora da prestane, poručila je ona.
Meliha Bajramović iz Plenuma Zenice podsetila je da su protesti u BiH više godina bili mirni, ali su se, kako je istakla, radikalizovali, i postali nasilni.
Senada Šelo Šabić iz Odeljenja za međunarodne privredne i političke odnose u Zagrebu istakla je da civilno društvo treba da se bori da dobijemo odgovornu politčku elitu, a međunarodna zajednica treba da stvori okružanje koje bi podstaklo takav razvoj, na primer kroz jačanje institucija.
