Izvor: TvojPortal.com, 03.Sep.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akropolj kao menica
Dnevnik.rs Kad se Finska prva “drznula” da traži garancije za pozajmicu Grčkoj, setio sam se mog prijatelja Vasilisa (u košarkaškim krugovima poznatog i kao menadžer zvani “Tigar”). Prolazili smo pre 15 godina pored Akropolja i videli skele sa kojih su restauratori pokušavali da saniraju ono što je Atinski smog uništio u poslednjih 80 godina i oštećenja izazvana zubom vremena kroz protekle vekove.
Tada je rekao: “Vidiš, podižemo još jedan sprat da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << smo uzeli više para od turista”. Danas ti turisti treba da plaćaju kroz porez u svojim zemljama pomoć i za Akropolj i za radnike na skelama, ali da li je tu kraj? Naravno da nije, plaćaju oni i za Grka koji ispod Akropolja pije grčku kafu i frape i čudi im se što se penju na Akropolj po tom suncu (sem ako nema štrajka zaposlenih na istom).
Sedamdesetih je velika Melina Merkuri započela borbu za povraćaj svih “pokradenih” grčkih statua, ne samo sa Akropolja već i iz drugih hramova širom Grčke koji su završili u privatnim kolekcijama Engleza ili njihovom nacionalnom muzeju. Da li će i to da uđe u garanciju koju Finci traže? Trebalo bi da je tako jer to je isto tako bio deo Akropolja, ali pošto Englezi smatraju da su statue spasili od Grka koji su ih držali po svojim baštama kako bi ih ukrašavale i pravile hladovinu (makro verzija gipsanih labudova i lavova na gastajbarterskim kućama istočne Srbije), onda je i ta garancija pod znakom pitanja. Samim tim, garancije Fincima niti su potpune, niti validne. Neka se Finci žale Englezima – hipoteka ide na celu kuću a ne samo na prizemlje!
Garancije traže i druge zemlje, ali šta će sledeće biti na redu? Možda neko ostrvo, aerodorom, brodska luka ili šta već. Baš bih da vidim da li bi se neko drznuo da stavi hipoteku na Krit? To bi bilo ekvivalentno hipoteci na Siciliju i onda bi smo videli kako deluje kritska vendeta koja ne priznaje ni jedan sud. Tako zemlja koja traži hipoteku na Krit morala da proda svoju zemlju i da pored pomoći plati i dosta pride. Ups, pa na Kritu je i američka vojna baza, kako će Obama na to da reaguje? Znači moraće i njegova dozvola da se traži za hipoteku ili će on biti dodatni garant koji će uložiti svoje nove teritorije, kao što su Irak, Avganistan ili Libija.
Čega god da se dohvatite u Grčkoj, ispod kamena čuči neki Englez, Nemac, Amerikanac ili Kinez koji su još ranije ušli na tu teritoriju i odvojili kolac za sebe na ovaj ili onaj način. Samim tim za Finsku i Sloveniju može kao garancija da posluži samo koštica od masline jer jedino to još niko nije uzeo, pa ako se potrude i krenu na vreme, možda dovoljno skupe. Ima i ona ekološka varijanta da se sunčeva energija putem velikih kolektora prikupi i preveze u te zemlje – toga barem ima u izobilju, ali na žalost još niko nije izumeo spremišta u koja bi se takva energija sakupljala i prenosila na kasnije korišćenje. Tako da se točak sreće još uvek vrti u pravcu Grčke, a da li će i dalje, videćemo uskoro.
Branislav Tarlać
Papandreu: Nema prevremenih izbora
Grčki premijer Jorgos Papandreu odbacio je mogućnost prevremenih izbora i izjavio da će njegova vlada uspeti da izvuče Grčku iz krize do isteka mandata 2013. godine. „Građani će nas ocenjivati 2013. godine”, rekao je Papandreu članovima njegove socijalističke partije PASOK na konferenciji koja obeležava 37. godišnjicu stranke. „Do tada ćemo uspeti da izvučemo Grčku iz krize i da sprovedemo mnoge važne reforme”, kazao je premijer. Analitičari, međutim, procenjuju da bi njegova vlada mogla da padne ukoliko ove jeseni preduzete mere štednje i reforme ne donesu rezultate i ukoliko Papandeuov kabinet ne stane na kraj poreskim prevarama, koje su, kao se pokazalo, veoma široko rasprostanjene. Podsetimo, Vlada premijera Papandreua je bila primorana da preduzeme mere štednje i izvrši reforme javnog sektora, pošto je to bio preduslov za dobijanje finansijske pomoći od MMF i evropskih finansijskih institucija „teške0 više od 100 milijardi evra. Grčka se pri tome obavezala da izvrši privatizaciju javnog sektora, što nailazi na veliki otpor, u prvom red zbog smanjenja broja zaposlenih.
Grčkaakropolj
