Izvor: Politika, 24.Jan.2015, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako u Grčkoj pobedi Siriza, Španiju osvaja Podemos
Pablo Iglesijas pozvao Grke da ne glasaju za Angelu Merkel, već za Aleksisa Ciprasa, lidera radikalno levičarske Sirize
Ako u Grčkoj u nedelju pobedi partija radikalne levice Siriza, onda dve tradicionalne partije u Španiji nemaju mnogo šansi da jedna drugu smenjuju na vlasti kako je to bivalo uvek dosad. Da će Podemos, nekonvencionalna stranka izrasla iz pokreta nezadovoljnika, uspeti na ovogodišnjim izborima da razbije dosadašnju naizmeničnu vladavinu levice i desnice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (socijalista i narodnjaka), nepodeljeno je mišljenje gotovo svih španskih analitičara.
Eventualna pobeda grčke Sirize će dodatno podstaći preokret na Iberijskom poluostrvu od koga se etabliranim političkim elitama diže kosa na glavi. I ne samo njima već i mnogim finansijskim institucijama, jer Podemos upravo tvrdi da su se političari pokorili diktatu bankara i zbog toga ugrozili demokratiju.
U skladu sa svojim opredeljenjem, partija harizmatičnog profesora Pabla Iglesijasa zalaže se za ukidanje vladajuće doktrine po kojoj je stezanje kaiša jedini recept za izlazak iz krize, jer u krizu zapadaju bitne evropske vrednosti, po kojima se veći deo Starog kontinenta razlikuje od ostalog dela sveta. Ako pate zdravstvo i školstvo, ako se zbog štednje zatvaraju bolnice, škole i zabavišta, a broj nezaposlenih ostaje isti, ako se isteruju ljudi na ulicu zato što ne mogu da plate kredite, jer nemaju posao, o kakvom to rastu i oporavku se može govoriti.
„Vi nas ne predstavljate” – osnovni je moto ove stranke i suštinska zamerka političkoj kasti. Proistekao je iz velikih protesta u Madridu, koji su se proširili po celoj zemlji. Njihov revolt nastupio je zbog toga što se političari pokoravaju diktatu banki i finansijskog sektora, a na cedilu ostavljaju „bazu” čiji su izabrani predstavnici.
Glavni ekonomista u Međunarodnom monetarnom fondu Olivije Blanšar ne krije svoju zabrinutost „zbog rasta partija koje se čak protive zajedničkoj valuti u evrozoni”. On je u Pekingu pre neki dan naročito apostrofirao španski Podemos, čiji populizam vidi kao branu za oporavak zemlje.
Vladajuća konzervativna Narodna partija zbija svoje redove pred predstojeće izbore na svim nivoima i preti da bi prodor stranke Podemos ugrozio tek započeti oporavak zemlje, u kojoj je i dalje 23 odsto nezaposlenih.
Ali opoziciona Socijalistička partija će, izgleda, zbog popularnosti partije Podemos biti najveći gubitnik. Jer stranka Pabla Iglesijasa pripada levom bloku, ali se spori sa socijalistimašto nisu učinili ništa za zaštitu stanovništva.
Po većem delu Španije već uveliko zasedaju lokalne skupštine, osnovni organizacioni oblik partije Podemos, koje se sazivaju preko društvenih mreža. Mediji su međutim neuobičajeno oštri kad opisuju Podemos. Zamera im se populizam, nedostatak čvršće hijerarhije, i sumnja se u njihovu sposobnost da vladaju. Sve to mnogi njihovi birači vide kao prednost. Levičarski „Pais” izražava bojazan da će Podemos uništiti tradicionalnu levicu, umesto da se ceo blok modernizuje.
U analizi koju je pred izbore koju je objavio „Pais” porede se Grčka i Španija. Istraživanja su pokazala da 61 odsto Grka, na primer, očekuje da će kriza biti još gora u narednim mesecima i godinama, a samo 38 odsto smatra da je Grčka krenula ka ekonomskom oporavku. Nasuprot tome, u Španiji je javno mnjenje podeljeno: gotovo polovina Španaca (48 odsto) smatra da je najgore prošlo. Grci su veći pesimisti i kada je reč o EU, dok u Španiji 53 odsto ispitanih veruje da EU ima budućnost.
Isto tako, Grci se većinom, 55 odsto, ne osećaju kao građani Evrope, dok je u Španiji još preovlađuje proevropski duh, pa se 71 odsto Španaca oseća Evropljanima.
Iglesijas je poručio Grcima pre neki dan da oni u stvari na izborima u nedelju biraju između Angele Merkel i Aleksisa Ciprasa. Hteo je da kaže da su će sve druge partije, osim Sirize, delovati onako kako kaže Merkelova.
Podemos, međutim, zaključak je analize „Paisa”, nije zagovornik ideje da Španija treba da izađe iz evrozone i da se vrati svojoj valuti. Iglesijas je to nedavno uporedio sa članstvom u NATO-u. Ako nikad nisi bio član NATO-a i ne želiš da uđeš u ovaj vojni savez, to je jedna stvar. Ali mnogo je teže iščlaniti se iz organizacije kojoj si već pripadao. Ili, kako još dodaje, poredeći ulazak u evrozonu i izlazak iz nje sa ukrcavanjem u avion: može se odustati od leta dok si još na aerodromu, ali se teško može izaći iz aviona dok on leti.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 24.01.2015.
