Izvor: Blic, 25.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pamtiću ovo dok sam živ
Bogdanu Dikliću je preksinoć na festivalu "Filmski susreti” svečano urečena nagrada "Pavle Vuisić” za životno delo. Publika na niškoj Tvrđavi ustala je da pozdravi barda i da mu dugim aplauzom iskaže svoje poštovanje. Diklić je poljubio vajarski otisak Pavla Vuisića, digao ga, pogledao u nebo nad Nišom i rekao:
- Hvala vam lepo. Ovo se najverovatnije naziva trenutkom koji se pamti dok je čovek živ. Imam dve mogućnosti: da se pravim iskren ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da budem iskren. Ja sam se opredelio za ovu drugu. Pavle Vuisić je sigurno jedan od najvećih udarnika koji su trasirali kontinuitet zvani gluma u domaćem igranom filmu, uz sve ove moje kolege i prijatelje, i uz one drage kolege i prijatelje koji, nažalost, više nisu fizički sa nama. Ja sam, jednostavno, večeras predstavnik svih nas i izabrale su me moje kolege - hvala im zbog toga - da ja budem delegat jednog predivnog kontinuiteta koji traje više od pola veka. Ovo nije moja nagrada... nisam toliko skroman, pristojan, ili već ne znam kakav" dobar, nego logički sagledavam celu tu stvar. Jednostavno, večeras imam sreću da primim ovo priznanje koje, najiskrenije, kroz čitavu epohu pripada - zaista to mislim - svima nama – ispričao je čuveni glumac, a zatim cveće koje je dobio predao svojoj ćerkici Sofiji, posvećujući njoj ovo prestižno priznanje.
Nakon silaska sa scene, u razgovoru za "Blic” Diklić je ispričao da posebnu težinu za njega ima nagrada koja nosi ime ne samo njegovog učitelja, već i prijatelja.
- Pavle je u neku ruku bio moj guru. Nije bio samo veliki glumac, već i veliki čovek, dobar čovek. Imao sam tu privilegiju da zalazim u kuću gospođe Mirjane i gospodina Pavla Vuisića. Ne mogu da kažem da sam se družio sa njim, bilo bi to suviše pretenciozno, ali bio sam - usuđujem se to da kažem - rado viđen gost u njihovom domu – skromno je rekao Diklić i još skromnije istakao da on uopšte nije siguran da je zaslužio ovu nagradu:
- Ne znači da sam sve ovo zaslužio, ali eto, to priznanje mi dadoše neki ozbiljni ljudi, a ja sam morao da slušam, dođem i tu nagradu primim.
O Niškom festivalu, na koji godinama dolazi, Diklić ima samo reči hvale.
- Dolazio sam u Niš kad god sam mogao, kad god me posao nije sprečavao, pa čak sam nekada i posao prilagođavao filmskim susretima u Nišu. Više nisam gost u ovom gradu. Odavno to datira", ne smem ni da kažem koliko dugo. Ovaj grad i festival uvek su imali dostojanstvo bez obzira na to šta se u tom trenutku u državi politički i ekonomski dešavalo. "Filmski susreti” nikada nisu bili ofarbani ni jednom bojom. Čast je biti ovde - zaključio je Bogdan Diklić.
