Izvor: Politika, 17.Nov.2012, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Meril Strip je ženski Robert de Niro
Čovek filma, koji je proteklih devet godina bio direktor Festa, priča o svojoj novoj knjizi, Vimu Vendersu, Milutinu Čoliću i Titu, Barbari Strejsend i lepoti, knjizi Erika Froma „Imati ili biti”...
Miloš Paramentić (58), diplomirani etnolog koji je studirao i poslediplomske studije moderne umetnosti kod velikana prof. Laze Trifunovića, napisao je petu knjigu „Tri knjige u jednoj”. Njegove prve četiri knjige su posvećene filmskim dešavanjima, a ova obrađuje tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << teme. Prva je roman koji čini 20 priča, jedinstvenog kraja – „Rastanci i susreti”. Druga je filmski scenario posvećen radu i životu velike pesnikinje Desanke Maksimović – „Tražim pomilovanje”. A treća je Paramentićeva autobiografija o drugima – „Bilo jednom”.
Promocija knjige biće održana sutra u 18 sati u srednjoj sali Kolarca, a 28. novembra u Valjevu.
Devet godina je bio direktor direkcije Festa, kada su Beograd posetili: Hana Šigula, Folker Šlendorf, Vim Venders, Katrin Denev, Rejf Fajns...
O čemu govori vaša knjiga?
Cela knjiga se bavi ljudskim sudbinama na najdirektniji način sa puno života i snažnih emocija svih vrsta. Događaji su se zbivali u tri zemlje: Srbiji (nekad i Jugoslaviji), Francuskoj i Rusiji. Knjigu čine i na stotine poznatih likova, a posebno su Desankini stihovi i njeni razgovori s velikanima naše kulture.
Dajte primer iz „Rastanaka i susreta”?
Nekima koji su već pročitali ovu knjigu u rukopisu najviše se svidela priča o ljubavi između srpskog lekara i mlade Francuskinje rođene na Azurnoj obali. To je klasična džojsovska dramaturgija u kojoj se ukrštaju događaji, vremena, mesta i likovi. I na kraju dolazi do hepienda ili rastanaka.
Ali i hepiend je ipak kraj?
To je notorna činjenica. Ali, ne u svakom slučaju. Ljubav i posle hepienda može da živi.
Šta nudite u „Tražim pomilovanje”?
U tom scenariju za film dominiraju vrhovi Desankine lirike. Njene najbolje pesme su posledica njenog umeća, bogom datog talenta, obrazovanja u Beogradu i Parizu, a i njenog života. Jer tema ovog scenarija je i Desankin život.
Kako vodite autobiografije o drugima „Bilo jednom”?
Tu ima na stotine likova i svi su poznati. Oni sa kojima sam išao u školu u Valjevu, pa do susreta u Evropi i svetu. Pišem o velikom dramskom piscu Dušku Kovačeviću, bardu glume Voji Brajoviću, pa našim, a svetskim sportistima Nikoli Plećašu, Draganu Kićanoviću, Željku Obradoviću, Vladimiru Petroviću Pižonu, Nenadu Bjekoviću, Zoranu Cvetanoviću...
Ko su bili gosti Festa?
Za prošlih devet godina, koliko sam vodio Fest, imali smo više od 300 gostiju od kojih su dvadesetak svetske zvezde. Imali smo samo jedan plaćeni honorar za dolazak u Beograd. To je bila francuska glumica Katrin Denev. Dobila je 30.000 evra. Naravno, uz saglasnost osnivača Festa – Skupštine grada Beograda, i Narodne banke Srbije. Svi ostali su došli u Beograd bez honorara, pa i engleski glumac Rejf Fajns, poznat po filmu „Engleski pacijent”, a i po „Koriolanu” koji je snimao kod nas i u kome je bio sve: glumac, reditelj, producent.
Ko je poseban umetnik?
Nemački reditelj Vim Venders koji je najviše radio u Americi, a poznat je i po filmu „Pariz–Teksas”. On je jedan od najvažnijih filmskih autora na svetu. U Beograd je došao i da bi, za tridesetak minuta video Kinoteku, a ostao je ceo dan s direktorom Raletom Zelenovićem uz komentar: „Ovako nešto lepo i vredno još nisam video. Da sam bogat sve bih pare dao za ovaj sadržaj filmova sveta.”
O kome se pričalo iz stare garde Festa?
Sedamdesetih, na prva dva-tri Festa, jedan od njegovih osnivača Milutin Čolić, novinar „Politike”, doveo je u Beograd svetski filmski krem. Imao je kart blanš da goste Festa odvede na prijem kod Tita. Tada je Fest bio jedan od najznačajnijih festivala u Evropi i svetu. U Beograd su došli reditelj Frensis Ford Kopola („Kum”), glumci Džek Nikolson i Robert de Niro u pratnji žene Dajane Ebot i ćerke Emi...
Šta je posebno važno za glumca?
Nesumnjivi talenat, dobra škola i načitanost, odnosno široka kultura koja ga bez problema uvodi u sve oblasti rada. A za mog prijatelja Voju Brajovića važno je još nešto: da ima dobru porodicu i da igra preferans po ceo dan...
A šta za glumicu?
Sve isto kao i kad je reč o muškarcima uz dodatak da ona ne mora baš da bude lepa. Trebalo bi pružiti šansu i „ružnim” talentovanim damama. Međutim, kod žena je uvek bitna određena vrsta pameti, duhovna lepota, koju na primer ima dugonosa Barbara Strejsend. Božanstvena je i kad je gledate i kad je slušate.
Koji srpski glumci su i – svetski?
Pokojni Bekim Fehmiju je to bio. Rade Šerbedžija je Srbin, pa i njega upisujem na ovu listu, a tu su još Bata Živojnović, Ljubiša Samardžić, Milena Dravić i Neda Arnerić. Dugogodišnjim karijerama oni su to i pokazali, ali nažalost, uprkos izvanrednim ulogama i nagradama, nisu postali veliki glumci u velikim kinematografijama.
A koje od svetskih – posebno izdvajate?
Od muškaraca Džeka Nikolsona, Ala Pačina i Roberta de Nira, a od žena Marlen Ditrih, Glen Klouz, koja je pet puta bila nominovana za Oskara, a tu nagradu nikad nije osvojila, i Meril Strip za koju u Americi kažu da je ženski Robert de Niro.
Koja je vaša životna filozofija?
Erih From je napisao knjigu „Imati ili biti”. Za mene je važnije „biti”, uz činjenicu da u „biti” ulazi i imati, ali ne materijalno, već imati duha, ljubavi, prijateljstva...
Šta vam je još važno?
Duševni mir i zdravlje. Nažalost, u velikom delu života, pogotovo u poslednjem, o tome nisam dovoljno brinuo. Prilično sam bolestan i zato veoma cenim delatnost lekara. U mojoj užoj porodici svi su lekari. Žena Dubravka i ćerka Maja su stomatolozi, a sin Đorđe je specijalizant urgentne medicine u hitnoj pomoći. Svaki dan spasi neki život.
A koliko vam je važna nada?
Nada drži ljude. To je jasno. Ali u filozofiji termin „nada, nadati se” deluje glupo. Pogotovo ako nema nikakvog osnova da se čovek nada. Uspešniji lek za bolji život uvek su zdrave misli. Mene one često odvedu na Zlatibor, ispod Tornika, gde imam malu kuću i mnogo prijatelja.
Slavko Trošelj
objavljeno: 18.11.2012
Pogledaj vesti o: Filmski Susreti Niš
