Izvor: NoviMagazin.rs, 30.Sep.2019, 12:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Tihomir Stanić: Reč je moćna, ona može da pokrene lavinu
U ime moje dece Milene i Sofije i vaše dece, jer se radi o njihovoj budućnost, upućujem molbu i apel – sačuvajmo reke Stare planine! To je poruka kojom se publici u Nišu obratio Tihomir Stanić – ovogodišnji dobitnik glavne festivalske nagrade na Filmskim susretima.
Glumac sa stavom, umetnik koji reaguje, oseća obavezu i odgovornost. Ipak, ne usuđuje se da se nazove aktivistom i sebi pripiše tu, kako kaže, laskavu titulu. Upozorava, opominje, ali istovremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << šalje poruku optimizma – veruje u mlade i u to da ćemo na kraju ipak morati da se operemo od svog blata u koje smo zaglibili: “Mislio sam da je dobro da pažnja javnosti koja je na meni bude iskorišćena da se skrene pažnja i da sam dužan da iskoristim taj trenutak i da upozorim ljude do kojih to možda ne bi doprlo zato što su mediji kontrolisani, zato što se malo zna o tome šta nam se suštinski dešava, zato što se gomilom lažnih informacija i propagandnih vesti zamagli slika stvarnog stanja u društvu. Ja sam na neki način dužan da budem glas onih koji me upozore na probleme. To su suštinski problemi opstanka na ovoj planeti. Jedino je, valjda, na Balkanu ostalo još čistih reka, prelepih izvora i sada će zarad profita male grupe ljudi koji su tu našli svoju računicu pokušati sve to da unište. Na nama je da se borimo i da to branimo. Verujem da ćemo uspeti. Kao u svakoj bolesti kada se odredi dobra dijagnoza, onda ima i šansi da se pronađe lek. Kako ćemo uspeti, ne znam, koliko će trajati ta borba i kakve će oblike poprimati, takođe ne znam, ali mislim da se vredi boriti za opstanak.”
*Kažete da niste aktivista već samo glumac. Ipak, neprestano opominjete, reagujete. Gde je ta granica između umetnika i aktiviste?
Nema granice. Ja sam pre svega glumac. Veći deo vremena provodim radeći ovaj posao, aktivizmom se ne bavim na tako pasioniran način. Možda bi trebalo. Ja samo neću da se okitim tom laskavom titulom. Možda sam samo glumac koji je svestan problema i koji u saradnji sa aktivistima deluje u istom pravcu.
*Koliki je uticaj vas i vaših kolega, koliko se daleko i glasno čuju umetnici?
Zavisi na koji način i u kom trenutku se nešto izgovori. Pitanje je i do kada će meni biti dostupni mediji. Možda će mi u jednom času, zbog načina na koji iznosim stavove, neki mediji biti zatvoreni. Zasad imam sreću da mogu da doprem i u medije za koje u prvi mah pomislim da ne mogu. Pre neki dan sam bio na TV Pink i uspeo sam da, možda na drugi način, ali ipak kažem iste stvari koje sam rekao na televiziji N1 i na RTS-u. Zbog sam toga ponosan.
*Pobunili ste se i nakon informacije da je umesto vašeg kolege Branimira Brstine, bez znanja glumaca, za v.d. direktora vašeg matičnog pozorišta Ateljea 212 izabran prevodilac i nekadašnji državni funkcioner Novica Antić?
Reagovao sam jer sam morao. To je pitanje osećanja savesti. To što je urađeno i način na koji se radi, ne samo u pozorištu nego i u drugim društvenim sferama, nedopustivo je. Da li je moja reakcija dovoljna da spreči takva dešavanja – videćemo. Bitno je da je neko progovorio, da nisam ja, možda bi neko drugi. Važno je da se čuo glas nas iz Ateljea 212 – da to nije u redu, da to tako ne može, da se to tako ne radi. Reč je moćna, ona može da pokrene lavinu, zavisi samo u kom trenutku će se ta lavina obrušiti na vinovnike takvih nepočinstava.
*Postoji li opasnost da napustite ansambl Ateljea 212?
Teško bi mi bilo da napustim taj divan ansambl zbog nečije bahatosti. Zasad ću ostati u pozorištu zbog predstava koje igram i zato što mislim da ću moći iznutra, iz pozorišta, da delujem bolje nego da se okrenem i odem. Odlazio sam nekad i zbog manjih razloga i povoda, odlazio sam u vreme kada mi je ta plata u pozorištu bila jedni izvor prihoda i egzistencije. Nemam tu vrstu straha i dileme, čini mi se da ću ako ostanem unutra imati jače oružje u rukama protiv takvih samovoljnih odluka. Pokušao sam da u razgovoru na Radio Beogradu s novim v.d. upravnikom Novicom Antićem saznam ko je to, kako i zašto njemu to predložio i ponudio i nisam saznao. Kaže – iz Gradskog sekretarijata. Ti ljudi iz Gradskog sekretarijata znaju da prvo treba da se raspiše konkurs, pa se na njega može javiti i Novica Antić, možda bi on i bio izabran kao najbolji kandidat od svih – to je put, a ne mešetarenje.
*Koliko se u Srbiji stvaran život prepliće s pozorištem i kako vam se čini ova predstava u kojoj trenutno živimo?
Pozorište je zaista ogledalo društva i nismo ni mi u pozorištu imuni od ovog urušavanja koje se desilo u celom srpskom društvu. I ne samo u srpskom nego i u regionu, i ne samo u regionu. I mi smo doprineli i učestvovali ili smo bar zagazili u to blato, nemamo ni mi tako čistu savest, i mi smo odgovorni. Imamo ogromnu odgovornost pred decom kojoj ostavljamo ovaj svet ovakav kakav jeste. Ali ja sam večno optimista i verujem da će uskoro doći trenutak kad ne može više da se tone. Nadam se da će ljudi shvatiti da se mora oprati od ovog blata i pokušati komunicirati sa svetom na drugi način, način na koji mladi ljudi već komuniciraju. To ludilo sa granicama, putujem često i ne postoje čvršće i tvrđe granice nego što su ove naše. To je nekada bila jedna zemlja, a sada su te granice neprelazne. Ne postoji izolovanije sredine u svetu, čini mi se, a u Evropi sigurno, od ovih naših malih, beznačajnih državica. Mladi ljudi to ignorišu i odavno već, zahvaljujući tehnologiji i znanju jezika, imaju svest da mogu da komuniciraju sa onima koji im se dopadaju i koji zaslužuju da s njima komuniciraju. S ljudima koji insistiraju na tim podelama i granicama neće imati više ko da razgovara. Oni će pričati samo jedni sa drugima i niko ih neće uzimati ozbiljno. Već im se smeju, sprdaju se i rugaju tim političkim liderima u regionu.
Pogledaj vesti o: Filmski Susreti Niš
.jpg)
